Аутор: RHM

Отворен „Руски кутак“ у Баваништу

У оквиру манифестације Дани ћирилице, која је 26. маја одржана у Баваништу, у библиотеци Теофило Димић одржана је свечаност поводом отварања „Руског кутка“.

Дани ћирилице

Библиотека Теофило Димић у Баваништу је огранак билбиотеке Вук Караџић из Ковина, у којој је почетком 2018. године Руска хуманитарна мисија помогла, такође, отварање „Руског кутка“. Имајући у виду да је основна школа „Бора Радић“ из Баваништа, највећа школа у општини Ковин, у којој се учи руски језик, на иницијативу директора ковинске библиотеке Вук Караџић, Јелене Стојановић, одређени број књижног фонда „Руског кутка“ у Ковину, и то онај посвећен дечијој литератури, уступљен је огранку у Баваништу и стављен на располагање деци из овог села, у коме преко 300 ученика похађа наставу руског језика.

Баваниште

Свечаном отварању присуствовали су представници донатора, Руске хуманитарне мисије, представници локалне самоуправе као и велики број грађана Баваништа и општине Ковин.

 

 

 


 


Oтворена међународна научна конференција на ФПН

Међународна научна конференција на тему „Култура, нација, држава- проблеми идентитета у контексту савремене политике“ отворена је на Факултету политичких наука у Центру за руске студије уз подршку Руске хуманитарне мисије. Конференцију организују Институт за политичке студије у Београду, Белгородски национални истраживачки универзитет (Руска федерација) и Центар за руске студије ФПН-а. Учеснике су поздравили Владислав Анатољевич Кучмистиј (Владислав Анатолъевич Кучмистый), Синиша Атлагић и Живојин Ђурић.
Професор Факултета политичких наука у Београду Синиша Атлагић изразио је посебну захвалност проректору Белгородског универзитета на подршци при организацији овог међународног скупа. „Ми као релативно млад центар још увек немамо капацитете да самостално организујемо овакве конференције и због тога нам је изузетно драго што смо добили прилику да угостимо наше колеге са руског Универзитета“, истакао је Атлагић.
Директор Института за политичке студије Живојин Ђурић указао је на то да је идентитет комплексна психолошка појава која захтева интердисциплинарни приступ. „Вештачки се стварају нове нације и идентитети што додатно компликује политичку ситуацију савременог света“, рекао је Ђурић.
Проректор за међународну сарадњу Белгородског државног национлног истраживачког универзитета Владислав Анатољевич Кучмистиј навео је да живимо у епохи глобализације где је међународна сарадња од изузетне важности. „Испуњени су сви предуслови да отпочнемо заједничку сарадњу и нађемо адекватан приступ за решавање постојећих проблема“, закључио је Кучмистиј.

Позив на предавање

Част нам је и задовољство обавијестити вас да ће Одсјек за славенске језике и књижевности ФФУНСА, у сарадњи са Руском Хуманитарном Мисијом и Амбасадом Руске Федерације у БиХ, угостити еминентног професора и академика Виктора Шаклеина (Руска Федерација), једног од најзначајнијих стручњака из области лингводидактике, методике предавања руског као страног језика (РКИ) и лингвокултурологије.

Предавање ће се одржати у понедељак и уторак, 21. и 22.5.2018. од 15 до 18 сати, на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву (соба 80 – свечана сала Деканата Филозофског факултета).

Позив на предавање

Част нам је и задовољство обавестити вас да ће Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву, у сарадњи са Руском Хуманитарном Мисијом и Амбасадом Руске Федерације у БиХ, угостити еминентног професора и академика Виктора Шаклеина (Руска Федерација), једног од најзначајнијих стручњака из области лингводидактике, методике предавања руског као страног језика (РКИ) и лингвокултурологије.

Предавање ће се одржати у уторак, 22.5.2018. у 11 сати, на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву (Амфитеатар).

Свечана предаја архива и отварање изложбе посвећене Олегу Гребеншчикову

У Историјском архиву града Београда је у оквиру манифестације „Дани Београда“ свечано отворена изложба докумената из живота великана балетске сцене Народног позоришта у Београду, Олега Гребеншчикова. Отварање изложбе је уприличено у галерији Истријског архива града Београда, а том приликом је извршена и примопредаја архивске грађе од стране Руске хуманитарне мисије Историјском архиву града Београда. У свечаном делу говорили су мр Драган Гачић директор Историјског архива града Београда, Др Бранимир Нешић, директор Регионалног представништва Руске хуманитарне мисије на Балкану, Василији Галактионов, заменик директора Руског центра за науку и културу „Руски дом“ у Београду, који је указао на историјски значај руске емиграције на развој кулутре и уметности у Београду, као и ауторка изложбе Проф.др Ирина Антанасијевић, која је говорила непосредно о животу и делу Олега Гребеншчикова. Скупу се путем видео-линка обратила и Дарија Гребеншчикова, ћерка прослављеног уметника и научника, која се у посебно емотивном говору захвалила Србији што памти живот и дело њеног оца и изразла велико жаљене због тога, што из здравствених проблема није могла и лично да присуствује догађају, изразивши наду да ће ипак за живота успети да посети Београд. Свечаном отварању изложбе присуствовао је и велики број личности из културног и јавног живота нашег главног града.

Олег Сергејевич Гребеншчиков (1905–1980) био је руски емигрант, солиста балета Народног позоришта у Београду, кореограф, композитор и геоботаничар. Његов научни рад обухватао је еколошка истраживања Кавказа и балканског полуострва, био је директор ботаничког одељења Природњачког музеја Србије. Био је магистар биологије и доктор географије, један од пионира Геоботанике у Совјетском Савезу.