Категорија: Новости

Почињу радови на новој „Паметној учионици“, у Бачкој Паланци

Регионално Представништво Руске хуманитарне мисије на Балкану, у понедељак 09.10.2017. године, у сарадњи са Предшколском установом „Младост“ из Бачке Паланке, започела је реализацију пројекта „Паметна учионица“. Циљ овог пројекта је стварање бољих услова за рад и боравак деце, као и омогућавање приступа све деце у Општини Бачка Паланка, најновијим програмима учења страног језика. Пројект укључује реконструкцију објекта вртића „Лептирић“, као и његово опремање најсавременијим училима и методичким материјалима. Поред тога, у овом објекту је у сарадњи са Катедром за славистику, Филолошког факултета Универзитета у Београду, предвиђено да у оквиру „Паметне учионице“ отпочне са радом и дечији центар за руски језик, који би свој деци предшколског и основношколског узраста из овог региона омогућио бесплатно упознавање и учење руског језика.
У овом моменту, у току је прва етапа овог пројекта, која предвиђа потпуну реконструкцију вртића „Лептирић“, а чији завршетак се очекује крајем месеца октобра. Након тога, предвиђено је опремање објекта училима, књигама и методичким средствима, док је за другу половину новембра месеца планиран почетак рада „Паметне учионице“ и Дечијег центра руског језика.

РХМ убудуће помаже Србима на КиМ

Директор владине Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић и руководилац регионалног представништва за Балкан НВО „Руска хуманитарни мисија“, Бранимир Нешић, потписали су данас у Београду Меморандум о сарадњи на реализацији хуманитарних и добротворних програма.

БЕОГРАД – Директор владине Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић и руководилац регионалног представништва за Балкан НВО „Руска хуманитарни мисија“, Бранимир Нешић, потписали су данас у Београду Меморандум о сарадњи на реализацији хуманитарних и добротворних програма.

 

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=357819

Руска хуманитарна мисија у посети Хемијско-технолошкој школи у Крушевцу

Представници Руске хуманитарне мисије, протеклог викенда посетили су једну од школа учесница пројекта „Паметна учионица“ – Хемијско-технолошку школу у Крушевцу.
Након реконструкције дела школе и њеног опремања најсавременијим помагалима за наставу руског језика, као и изградње и опремање библиотеке, које је изведено у јуну месецу, овога пута је дониран комплет наставних и методичких материјала. Овај вредан поклон, професору руског језика, Златани Петровић испред Регионалног представништва Руске хуманитарне мисије на Балкану уручио је Ненад Симоновић.

РХМ УСПОСТАВЉА САРАДЊУ ИЗМЕЂУ РУСКОГ ГРАДА КЛИН И БАЧКЕ ПАЛАНКЕ

Делагације Општине Бачка Паланка, коју су чинили Дарко Божовић, Лазар Радош, као и Бранимир Нешић, руководилац Регионалног представништва Руске хуманитарне мисије на Балкану, боравиле су на позив Администрације Клинског региона од 25-27. августа у руском граду Клину, а поводом прославе 700 година овог града. Посета је уз посредовање Регионалног представништва Руске хуманитарне мисије на Балкану, представљала први званични корак у успостављању сарадње између градова Клин и Бачка Паланка, уз обострану жељу да доведе до братимљења ових градова.
Радни део посете, који се односио на међусобно упознавање представника Клинског региона и Општине Бачка Паланка, са историјом, културом и економијом ових градова и њихових територијалних целина, протекао је у срдачном и веома садржајном разговору. Као резултат договорено ја да сарадња отпочне у областима културе и спорта, те да се након тога прошири и на остале области. Са своје стране, Градоначелница града Клина, Аљона Дмитревна Соколска изразила је велику заинтересованост за Бачку Паланку, њене потенцијале и перспективе развоја, као и захвалност за указану посету баш у дану у коме њихов град обележава велики јубилеј. Изасланик Председника Општине Бачка Паланка, Дарко Божовић је у име Председника и свих грађана Општине Бачка Паланка захвалио на срдачној добродошлици, честитао Градоначелници велики празник и изразио уверење да ће наши градови захваљујућим многим сличностима које имају развити дубоку и плодотворну сарадњу. На крају је Градоначелници града Клина, уз пригодне поклоне, упућен позив да са својом делегацијом посети Бачку Паланку, како би се начинио још један корак ка продубљивању сарадње између два града.

Представницима Бачке Паланке, била је указана велика част да заједно са Градоначелницом града Клина, 26. августа честитају грађанима Клина њихов 700-ти рођендан, и то тако што су са врха звоника цркве из 16. века, чије су куполе и звона обновљени овим поводом, по први пут зазвонили новим звонима тежине 700 килограма. Звоњава звона са врха звоника саборне цркве Св. Торојице, означила је почетак одржавања светковине која је трајала читав дан. Један од централних догађаја прославе био је обраћање представника града Клина и уважених званица, представника Владе Московске Области, региона коме припада град Клин, као и представника државе Русије. Тим поводом окупљеним грађанима се обратио и представник Општине Бачка Паланка, као представник братске државе Србије и братског града Бачка Паланка, Дарко Божовић, који је свим грађанима Клина пренео честитке грађана Бачке Паланке поводом њиховог великог јубилеја.
Након боравка у Клину, делегација Општине Бачка Паланка је у недељу боравила и у Москви где је са представницима Руске хуманитарне мисије разговарано о реализацији донације коју ова организација у оквиру свог пројекта у Републици Србији – „Паметна учионица“, планира да проведе у Бачкој Паланци.

 

Јевгениј Примаков: НАТО је већину ствари које жели у Србији већ добио

Европски савезници САД-а већ разумеју да је став Вашингтона по питању Русије помало чудан. Не мислим да НАТО има насушну потребу да Србија постане и званично њихов члан, јер су већину ствари на које су претендовали — добили. За Србију је најбоље да прикочи и да види шта ће се даље дешавати са Европском унијом.

Јевгениј Примаков је познати руски новинар, директор „Руске хуманитарне мисије“ која помаже у Србији и саветник је председника руске Думе Вајачеслава Володина за међународна и хуманитарна питања. Осим што носи име свога деде који је Србима остао у срцима због тога што је 1999. када је почела агресија НАТО-а на нашу земљу, у знак протеста на пола службеног пута ка Америци окренуо авион и вратио се у Москву, изгледа да је наследио и љубав према Србији. Примаков Млађи, ипак, на питање Спутњика да ли место саветника значи и да ће ући активно у политику, одговара са — не.

„Нећу се бавити политиком. Ја сам саветник, а то није политичка функција већ стручна, експертска функција. То што сам саветник не значи и да сам политичар“.

Како оцењујете данас руско- српске односе?

— Колико је мени познато, односи су добри, тим пре што си добри и лични односи председника Србије Александра Вучића и председника Руске Федерације Владимира Путина.

Да ли сте упознати са проблемом Косова?

— Знам колико и ви. Ми не признајемо Косово као државу и засад не видимо никакав разлог да преиспитујемо свој однос о том питању.

Колико знате о плану председника Србије за шири дијалог о Косову унутар Србије?

— Пазите, једна је ствар то кад се жели јавна расправа, то не може бити лоше. Када се разговара, то је увек добро. Када председник Вучић говори о неопходности дијалога, он не говори о томе да треба признати Косово. То су потпуно различите ствари.

Србија је окружена земљама које су приступиле НАТО-у. Да ли због такве позиције може да дође на неки начин до удаљавања од Русије? Да ли милите да би Србија због своје геостратешке позиције могла бити „приморана“ да постане део НАТО-а у неком тренутку?

— Ви сматрате да би НАТО могао да вас „узме“ зато што сте окружени њим? Постоје међународни уговори који гарантују суверенитет Србије, али они, нажалост, не функционишу када је реч о Косову. Насилно отимање Косова од Србије је кршење међународног права. Ја мислим, и то је моје лично мишљење, да можете да рачунате на подршку Русије, као што се то дешавало у нашој заједничкој историји. Да ли ће или не нека држава да ступи у НАТО, то је унутрашња ствар сваке конкретне земље. Али, нажалост, Русија то не може да посматра добронамерно, зато што ми сматрамо да је НАТО усмерен против нас.

Дакле, уколико би Србија ушла у НАТО, то би изменило односе између ње и Русије?

— Русија би била сигурно разочарана ако би Србија званично и формално то урадила, јер би то било усмерено против Русије. Не мислим да би то Србија урадила, зато што је у Србији јавно мњење против НАТО-а. Ми разумемо да председник Вучић мора да левитира. Добро сте приметили да је Србија окружена државама НАТО-а, уз то Србија гради своје односе са Европском унијом, а тамо постоје узајамне везе са питањем НАТО-а. Зато је и донета одлука која им даје дипломатски имунитет, да могу да се крећу по територији Србије и користе војну и обавештајну инфраструктуру. Ја не мислим да права која НАТО данас има овде значе и да НАТО има насушну потребу да инсистира на званичном уласку Србије, јер су већину ствари на које су желели да претендују — добили.

Зашто мислите да се Запад толико узнемирио због Руског хуманитарног центра у Нишу?

— Запад данас негативно гледа на Русију… Заправо, међу нама је у току „хладни рат“. По мом мишљењу, и само присуство Русије у Србији је узнемиравајући фактор који их нервира. Приступ Запада овоме што ми радимо је често ирационалан.

Амерички Конгрес је поново изгласао нове још оштрије санкције према Русији. Како ће то утицати на односе Русије са Америком?

— Председник Трамп то још увек није одобрио. Ми смо у Русији рачунали да ће нова америчка администрација бити много прагматичнија и самосталнија од претходне. Нажалост, администрација, а кад то кажем имам у виду Белу кућу, можда је и прагматична, али она је ограничена околностима и притисцима које на њу врши Демократска партија и део Републиканске партије. Сви знамо која хистерија постоји због наводних односа са Русијом и са Кремљом, а Трамп не демонстрира самосталност у односу на руску страну. Да, он може да одбије да потпише ову одлуку о новом пакету санкција Русији, али то ће да изазове буру протеста и негодовања унутар Америке. Ако потпише, показаће да није потпуно самосталан. Штавише, европски савезници САД већ разумеју да је став Вашингтона о овом питању помало чудан.

Да ли ће Европа наставити да иде за Америком и њеном политиком у односу на Русију или ће, да тако кажемо, отказати „послушност“ Америци?

— Немам недвосмислен одговор на то. Сада Европа има много проблема од миграционих, економских… За Европу је остало веома мало обједињујућих фактора који је консолидују. То су питање Русије и устаљена традиција у ЕУ да следи став Америке. Зато упутити изазов Вашингтону за ЕУ сада значи још веће заоштравање кризе. Сећате се кад је Америка напала Ирак, са којим тешкоћом су окупили коалицију за подршку. Имали сте антиратне протесте у Немачкој, Фрацуској и колико је тада било тешко ЕУ у њиховим унутрашњим односима. Данас је ситуација због свих постојећих криза још гора. Они су у ћорсокаку. Ако баце изазов Америци, нестаје још један фактор консолидације Европе. Ако наставе да прате политику Америке, сами себе терају у кризу јер раде оно што им не иде у корист… Није у интересу Европе да прекине изградњу „Северног тока 2“. Они су сад у ћорсокаку и зато немам недвосмислени одговор шта ће бити и како.

Да ли мислите да ће Европска унија, како је сада устројена, опстати?

— Она безусловно мора да се мења. Долазак Емануела Макрона на чело Француске одушевио је старе европске елите јер су очекивали да ће побеђивати антиелитистичке популисте. Али Макрон је само део система. Они су нашли ново лице, али из система, и сада покушавају да га адаптирају. Мислим да то неће успети, али сачекајмо да видимо исход избора у Немачкој, како ће тећи „брегзит“. Онда ћемо имати тачнију прогнозу шта ће се променити ЕУ. Али чињеница је да ће се она мењати.

Каква будућност чека Србији у троуглу између Америке, ЕУ и Русије?

— Русија разуме да су ваши економски интереси више окренути ка ЕУ него ка Русији. Робна размена између Србије и Русије не може да се пореди са тим. Зато ми разумемо да ћете ви јачати своје економске и привредне везе са Европом. Но, мислим да је за Србију најбоље да прикочи и да види шта ће се даље дешавати. Ситуација када неке земље из ЕУ желе да побегну из савеза јер ЕУ има огромне и тешке проблеме, а Украјина покушава брзо да уђе, чудна је. Зато је за вас најбоље да прво све добро сагледате и да не журите да донесете одлуку.

 

https://rs.sputniknews.com/intervju/201707291112093671-primakov-srbija-eu-rusija-/