Категорија: Руски културни кутак

Европа као „систем представа”

У Руском кутку Народне библиотеке „Стеван Сремац” одржано је инспиративно предавање „Слике Европе у руској путописној књижевности” проф. др Андреја Митића, који је присутне повео на историјско–интелектуално путовање у Русију осветљавајући сва важна и чворновата места у раскошној прошлости Русије. Полазећи од дефиниције Европе као „система представа”, територије која се самодефинисала кроз тзв. феномен „другости”, проф. Митић подсетио је на стереотипе базиране на бинарним опозицијама (Рај – Исток, Ад – Запад), одржане до данас, при чему је напетост Европе и Русије истакао као вечно интригантну. Сусрет Русије са Европом Митић је описао као „некад болан, а некад мање болан”, не само физички већ и метафизички прелазак, који је нужно доносио ситне и крупне промене, попут осцилирања у духовном сензибилитету, поделе средњевековне свести на свето и огреховљено, позападничења у 18. веку, повратка „руској души” у 19. веку. Такође, дат је осврт најбитнијих путописа од првих записа – хожденија, преко путовања Петра Великог и извештаја дипломата, све до савременог доба. Присутнима је проф. Митић дао велики број корисних информација за даље истраживање ове широке теме и подстакао садржајну дискусију.

Најава предавања у Руском кутку

У четвртак 05. јула 2018. године, у Руском кутку Народне библиотеке „Стеван Сремац”, у 19.00 часова биће одржано предавање „Слике Европе у Руској путописној култури”. Учествују: др Андреј Митић, предавач и проф. Милица Вучковић, модератор.
Усмеравајући пажњу на симболичко мапирање европског простора у руској култури, у овом предавању испитују се репрезентационо-наративне стратегије којим се успоставља сложени нормативни конструкт „Европе” у руској самосвести. Полазећи од путописног жанра као привилегованог формата за дистрибуцију слика „Другости”, на примеру руске путописне културе истражују се начини позиционирања Европе на руској менталној мапи.

Отворен „Руски кутак“ у Баваништу

У оквиру манифестације Дани ћирилице, која је 26. маја одржана у Баваништу, у библиотеци Теофило Димић одржана је свечаност поводом отварања „Руског кутка“.

Дани ћирилице

Библиотека Теофило Димић у Баваништу је огранак билбиотеке Вук Караџић из Ковина, у којој је почетком 2018. године Руска хуманитарна мисија помогла, такође, отварање „Руског кутка“. Имајући у виду да је основна школа „Бора Радић“ из Баваништа, највећа школа у општини Ковин, у којој се учи руски језик, на иницијативу директора ковинске библиотеке Вук Караџић, Јелене Стојановић, одређени број књижног фонда „Руског кутка“ у Ковину, и то онај посвећен дечијој литератури, уступљен је огранку у Баваништу и стављен на располагање деци из овог села, у коме преко 300 ученика похађа наставу руског језика.

Баваниште

Свечаном отварању присуствовали су представници донатора, Руске хуманитарне мисије, представници локалне самоуправе као и велики број грађана Баваништа и општине Ковин.

 

 

 


 


Свечана предаја архива и отварање изложбе посвећене Олегу Гребеншчикову

У Историјском архиву града Београда је у оквиру манифестације „Дани Београда“ свечано отворена изложба докумената из живота великана балетске сцене Народног позоришта у Београду, Олега Гребеншчикова. Отварање изложбе је уприличено у галерији Истријског архива града Београда, а том приликом је извршена и примопредаја архивске грађе од стране Руске хуманитарне мисије Историјском архиву града Београда. У свечаном делу говорили су мр Драган Гачић директор Историјског архива града Београда, Др Бранимир Нешић, директор Регионалног представништва Руске хуманитарне мисије на Балкану, Василији Галактионов, заменик директора Руског центра за науку и културу „Руски дом“ у Београду, који је указао на историјски значај руске емиграције на развој кулутре и уметности у Београду, као и ауторка изложбе Проф.др Ирина Антанасијевић, која је говорила непосредно о животу и делу Олега Гребеншчикова. Скупу се путем видео-линка обратила и Дарија Гребеншчикова, ћерка прослављеног уметника и научника, која се у посебно емотивном говору захвалила Србији што памти живот и дело њеног оца и изразла велико жаљене због тога, што из здравствених проблема није могла и лично да присуствује догађају, изразивши наду да ће ипак за живота успети да посети Београд. Свечаном отварању изложбе присуствовао је и велики број личности из културног и јавног живота нашег главног града.

Олег Сергејевич Гребеншчиков (1905–1980) био је руски емигрант, солиста балета Народног позоришта у Београду, кореограф, композитор и геоботаничар. Његов научни рад обухватао је еколошка истраживања Кавказа и балканског полуострва, био је директор ботаничког одељења Природњачког музеја Србије. Био је магистар биологије и доктор географије, један од пионира Геоботанике у Совјетском Савезу.

Изложба – Олег Сергејевич Гребеншчиков (1905-1980)

„Руска хуманитарна мисија“ предаје на чување Историјском архиву Београда документе и вредне фотографије из личног архива Олега Гребеншчикова. 

 У оквиру манифестације „Дани Београда”, у среду 18. априла 2018. године у 13 часова, у Галерији Историјског архива Београда биће отворена изложба „Олег Сергејевич Гребеншчиков (1905–1980)”. Изложба је реализована у сарадњи Руске хуманитарне мисије и Историјског архива Београда, а приликом отварања Архиву ће на чување бити предата вредна архивска грађа из Гребеншчикове личне заоставштине.

Олег Сергејевич Гребеншчиков (1905–1980) био је руски емигрант, солиста балета Народног позоришта у Београду, кореограф, композитор и геоботаничар. Његов научни рад обухватао је еколошка истраживања Кавказа и Балкана. Био је директор ботаничког одељења Природњачког музеја Србије, магистар биолошких наука и доктор географских наука.

Посетиоци ће бити у прилици да на 14 изложбених паноа виде документа из историје Нaродног позоришта у Београду. Сачуване су и ретке фотографије балерина Тамаре Карсавине и Нине Кирсанове, као и фотографијe чувене Ане Павлове.

Архивска документа, драгоцене фотографије, многобројне плакате са представа изведених у Народном позоришту у периоду између два светска рата, предала je Руској хуманитарној мисији Дарија Гребеншчикова, кћерка Олега Сергејевича.