Категорија: Руски културни кутак

Одржана промоција књиге „871 дан“ у Руском дому

Поводом 71. годишњице пробоја поморске минске блокаде Лењинграда, на иницијативу Центра за подршку ветерана и патриотског васпитања младих – „Повезаност између генерација“ и уз подршку Руске хуманитарне мисије и Руског дома у Београду, 5. јуна 2017. године у РУСКОМ ДОМУ (Београд, Србија), одржана је промоција српског издања књиге о блокади „871 дан“ ауторке Нинеле Корибске.

Ауторка књиге је као 10-годишња девојчица доживела почетак рата и у опседнутом Лењинграду проживела читаву блокаду од првог до последњег дана. На ћеркину молбу, она је своја сачувана сећања из детињства која сведоче о ратним страхотама тог времена пренела на папир, поткрепивши их фотографијама из централних руских архива.

У овом тренутку књига је преведена на енглески, француски, немачки, јерменски, естонски, мађарски, арапски и српски језик. Арапско издање поклоњено је читаоцима у Либану и Сирији у марту ове године за време посете представника претходно поменутих организација тим земљама.

 

 

Гостима промоције је био приказан књижевно – музички програм припремљен на основу књиге уз учешће победника међународног конкурса „Романсијада“, солисткиње Државног ансамбла „Русија“ Наталије Кирилове и музичара и композитора Дмитрија Маљцева. Аутор књижевно – музичког програма и главни руководилац пројекта НВО – „Повезаност између генерација“ је глумица Јулија Рудакова. По први пут представљен у Паризу у мају 2012. године, пројекат Јулије Рудакове изазвао је велико интересовање код гледалаца у иностранству и био предложен за промоцију од стране „Россотрудничества (Федералне Агенције за питања Заједнице Независних Држава, сународника у расејању и међународну друштвену сарадњу)“.

Други део промоције је био посвећен руско – српском дружењу. Представљена су музичка дела две земље у извођењу Наталије Кирилове и српског ансамбла КУД „Љубомир Ивановић – Геџа“ (руководилац Немања Радојковић).

Најава промоције књиге „871 дан“ аутора Нинел Корибске

Поводом 61. годишњице пробоја поморске минске блокаде Лењинграда, на иницијативу Центра за подршку ветерана и патриотског васпитања младих – „Повезаност између генерација“ и уз подршку Руске хуманитарне мисије и Руског дома у Београду, 5. јуна 2017. у 19 часова, одржаће се презентација српског издања књиге о блокади „871 дан“ ауторке Нинеле Корибске.

Ауторка књиге је као 10-годишња девојчица доживела почетак рата и у опседнутом Лењинграду проживела читаву блокаду од првог до последњег дана. На ћеркину молбу, она је своја сачувана сећања из детињства која сведоче о ратним страхотама тог времена пренела на папир, поткрепивши их фотографијама из централних руских архива.

Гости:
– Наталија Кирилова – солисткиња Државног ансамбла „Русија“
– Дмитриј Маљцев – музичар и композитор,
– Јулуја Радакова – глумица
– КУД „Љубомир Ивановић – Геџа“

Улаз слободан

Руски фонд културе и Руска хуманитарна мисија донирале књиге Белој Цркви

Руски фонд културе и Руска хуманитарна мисија су у оквиру пројекта „Руски кутак“ посетиле Белу Цркву и Народној библиотеци у Белој Цркви и библиотеци Средње техничке школе „Сава Мунћан“, донирале око 500 књига класичне и дечије литературе на руском језику. Свечаност поводом уручења књига увеличана је посетом оркестра Московског кадетског корпуса, који је граду који баштини традицију руског кадетства поклонио гала концерт који је одржан у сали Средње техничке школе „Сава Мунћан“.

Такође, приликом овог боравка искоришћена је прилика да се посети гробље руских емиграната у Белој Цркви и ода пошта преминулим и погинулим кадетима, који су своје уточиште двадесетих година прошлог века пронашли у Југославији и Белој Цркви. Делегацију Руског фонда културе, Руске хуманитарне мисије и руске организације „Веза генерација“ , као и оркестра Московског музичког кадетског корпуса примио је Председник Скупштине Општине Бела Црква Милан Алексић, који је истакао значај руске емиграције за развој Беле Цркве. Организацију и програм боравка руске делегације и оркестра Московског музичког кадетског корпуса у Белој Цркви био је поверен српско-руском друштву „Бела Црква“ и господину Владимиру Кастељанову, који је још једном Белоцркванима пренео важност и дух руског кадетства.

 

 

Изложба Ксеније Симонове у Београду

Удружење „Српски код“ заједно са „Нашом Србијом“ организује изложбу радова руске уметнице Ксеније Симонове, сликара-графичара, која је освојила светску публику својим посебним талентом сликања песком, а публици у Србији уметница је позната по радовима из серије „Пешчана прича – Живи, Србијо“.

Изложба ће бити отворена у Београду у периоду од 20. фебруара до 2. марта 2017. године  у галерији „Прогрес“, а потом ће радове ове посебне уметнице имати прилику да види и публика у Крагујевцу (7-21. март 2017), Кикинди (1-24. април), Новом Саду (25. април-20. мај).

Ксенија Симонова је у више наврата у интервјуима истицала да су Срби велики народ, бескрајно талентован и ведрог духа. Идеја стварања радова и анимација из серије коју ће представити Србији настала је одавно, али је успела да је реализује тек пошто је посетила Србију.

Пешчана прича говори о животу велике земље која чува своју веру, поштује претке и која је способна да се радује и пева упркос проблемима са којима се суочава.

„Пешчана прича настала је након што сам пропутовала мананстире и градове Србије, заувек заволевши ту земљу и њене невероватне људе“ – каже уметница.

Почетком 2009. године, случајно сазнавши за аудицију прве сезоне пројекта „Украјина има таленат“, Симонова је одлучила да се пријави и учествује у шоуу.

Њена осмоминутна прича о Великом Отаџбинском рату добила је други назив „Реквијем од песка“ и постала интернет-феномен, прикупивши за један дан преко 2 милиона прегледа на Јутјубу. До данас је тај видео прегледало преко 40 милиона  корисника.

Симонова је наступала у преко 40 земаља света, од лондонског Ројал Алберт Хола до Сиднејске опере.

Била је почасни гост значајних манифестација – од свечане церемоније затварања Летњих олимпијских игара Специјалне олимпијаде у Атини 2011. до гала-концерта Јутјуб Симфонијског оркестра у Сиднејској опери.

Од 2009. године до 2014. створила је и приказала преко 300 пешчаних анимација.


Календар догађаја:
– Изложба у Београду траје од 20. фебруара до 2. марта 2017.г.
– Свечано отварање изложбе је у суботу 25. фебруара 2017. с почетком у 18:00 у галерији „Прогрес“ (изложбу отвара Његово Преосвештенство владика пакрачко-славонски господин Јован, о изложби говори Никола Кусовац, музички програм-Хор слависта)
– Недеља 26.2.2017. у 12:00, мала сцена Народног позоришта, Пешчане анимације Ксеније Симонове уживо, музички програм: Ивана Жигон и хор „Косовски божури“ и Хор слависта.
– Недеља 26.2.2017. у 18.00, галерија „Прогрес“ – Концерт соло песама руских композитора инспирисаних детињством, Марија Брајковић, сопран и Ива Миланов, клавир.

Медији који су заинтересовани за интервју са Ксенијом Симоновом, захтев могу послати Сањи Пајевић Бундало на имејл sanja.nasasrbija@gmail.com или га заказати телефонски – позивом на број 064/82-84-501.

У Медвеђи отворен „Руски културни кутак“

У петак, 02. септембра 2016. године, у Медвеђи је у оквиру пројекта Регионалног представништва Руске хуманитарне мисије у Србији „Руски културни кутак“ извршена свечана примопредаја књига на руском језику, дар Руског Фонда Културе. На овај начин, општинска библиотека „Петар Петровић Његош“ из Медвеђе је постала друга библиотека у Републици Србији, после Градске народне билбиотеке „Жарко Зрењанин“ из Зрењанина, која у сарадњи са Руском хуманитарном мисијом у Србији реализује пројекта „Руски културни кутак“ чија је основна идеја приближавања руске књиге читалачкој публици у Србији. Приликом свечаног уручења око 200 наслова руских класика, Председник Општине Медвеђа, Др Небојша Арсић, изразио је велику захвалност Руском Фонду Културе на донацији и истакао значај сарадње Општине Медвеђа са Руском хуманитарном мисијом, која се на овај начин проширила и на област културе. У свом обраћању, руководилац Регионалног представништва РХМ у Србији, др Бранимир Нешић, истакао је посебну важност отварања „руског културног кутка“ у Медвеђи и Јабланичком округу, који је познат по свом односу према руском језику и култури, те изразио наду да ће овај пројекат заиста помоћи становништву целог региона да задовољи своје потребе за литературом на руском језику.