Пројекат “Паметна учионица” руског језика поприма обрисе

Пројекат Руске хуманитарне мисије и Гимназије “Светозар Марковић” из Ниша, који је подржала компанија НИС, улази у завршну фазу реализације.
Завшени су најкомплекснији радови, на спуштању плафона и појачавању струје, која би сада требало да задовољи потребе извођења наставе и активности везаних за рад “Паметне учионице”.
Након овога, остаје још набавка намештаја, опремање интерактивним помагалима, као и допуна литературе намењене извођењу наставе.
Свечано отварање овог, најмодернијег наставног кабинета за извођење наставе руског језика у Србији, планирано је у другој половини јануара месеца.

Руска хуманитарна мисија на конференцији о миграцијама у Београду

Генерални директор „Руске хуманитарне мисије” Јевгениј Примаков учествоваће у Београду на међународној конференцији „Миграције: правни, безбедносни, демографски и социо-економски проблеми”.

Генерални директор „Руске хуманитарне мисије” Јевгениј Примаков учествоваће на међународној конференцији „Миграције: правни, безбедносни, демографски и социо-економски проблеми”, која ће бити одржана 5. и 6. новембра у Београду, преноси „Взгляд”.

Организатори конференције су водеће државне и образовне институције Србије које раде у области хуманистичких наука: Института за упоредно право, Институт за криминолошка и социолошка истраживања Универзитета у Београду (Правни факултет), Универзитета у Новом Саду (Правни факултет).

Са руске стране суорганизатор је аутономна непрофитна организација за подршку хуманитарним програмима „Руска хуманитарна мисија” (РХМ). Планирано је да на форуму наступа генерални директор РХМ, међународни колумниста, унук бившег премијера Русије Јевгениј Примаков.

На конференцији ће такође учествовати и представници званичних српских власти: Министарства правде, Министарства за социјалну заштиту, Министарства просвете, Министарства спољних послова и Министарства унутрашњих послова. Такође, на догађају ће присуствовати представници академског света из Немачке, Италије и других земаља.

Дводневни програм обухвата расправу о научним компонентама проблема и проналажењу практичних решења. Планиран је наступ око 40 говорника из пет земаља.

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ “МИГРАНТИ НА РАСКРШЋУ ИЛИ БЕСПУЋУ ЗЕМЉЕ СРБИЈЕ”

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ РЕГИОНАЛНОГ ПРЕДСТАВНИШТВА РУСКЕ ХУМАНИТАРНЕ МИСИЈЕ, ИНСТИТУТА ЗА УПОРЕДНО ПРАВО И ИНСТИТУТА ЗА КРИМИНОЛОШКА И СОЦИОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА “МИГРАНТИ НА РАСКРШЋУ ИЛИ БЕСПУЋУ ЗЕМЉЕ СРБИЈЕ”

На 61. Међународном сајму књига у Београду, 25.10.2016. године на штанду Центра за промоцију науке, представљено је издање Регионалног представништва Руске хуманитарне мисије на Балкану, Института за упоредно право и Института за криминолошка и социолошка истраживања “Мигранти на раскршћу или беспућу земље Србије”.

О овом првом заједничком издању РХМ са два наша водећа института у области друштвених наука су говорили:

Др Јован Ћирић, директор Института за упоредно право;
Др Ивана Стевановић, директор Института за криминолошка и социолошка истраживања;
Др Бранислава Кнежић, Институт за криминолошка и социолошка истраживања и Филозофски факултет у Београду;
Горан Петронијевић, адвокат и саветник Регионалног представништва Руске хуманитарне мисије на Балкану.

Како поменуто издање представља зборник радова са међународне научне конференције, посвећене социо-економским, правно-политичким и безбедоносним аспектима савремених миграција, одржаном прошле године у Београду, говорници су се осврнули на закључке конференције који до дана данашњег нису изгубили своју актуелност. Још једном је истакнута неопходност активног укључивања науке у циљу решавања актуелних социјалних проблема, уз изражену забринутост због неадекватног медијског и практичног интереса за конкретне одговоре и предлоге дате од стране науке у решавању овог горућег социјалног и безбедносног проблема.

Прво издање РHM – „Мигранти на раскршћу или беспућу земље Србије“

У издању Института за упоредно право, Института за криминолошка и социолошка истраживања и Регионалног представништва Руске хуманитарне мисије на Балкану објављен је зборник радова са међународне научне конференције одржане у Београду 5. И 6. новембра 2015. године, под називом: „Миграције: правни, безбедносни, демографски и социо-економски проблеми”. У предговору издања, приређивачи Др Јован Ћирић и Проф.др Бранислава Кнежић су се осврнули за разлоге и мотиве објављивања оваквог зборника, његову актуелност и значај, уз изражено уверење и наду да „сутрашњица неће прећутати ове радове као што окреће главу од многих страдања и препрека (преврнутих чамаца на Медитерану, високих зидова и жица на границама, разних кријумчара..) на које наилазе мигранти – само зато што хоће да преживе.“ Регионално представништво Руске хуманитарне мисије са поносом иситиче свој скроман допринос у појављивању овог издања уз изражену наду да је ово издање само почетак активнијег научног освртања на један од највећих хуманитарних изазова Европе од завршетка Другог светског рата.

У Медвеђи отворен „Руски културни кутак“

У петак, 02. септембра 2016. године, у Медвеђи је у оквиру пројекта Регионалног представништва Руске хуманитарне мисије у Србији „Руски културни кутак“ извршена свечана примопредаја књига на руском језику, дар Руског Фонда Културе. На овај начин, општинска библиотека „Петар Петровић Његош“ из Медвеђе је постала друга библиотека у Републици Србији, после Градске народне билбиотеке „Жарко Зрењанин“ из Зрењанина, која у сарадњи са Руском хуманитарном мисијом у Србији реализује пројекта „Руски културни кутак“ чија је основна идеја приближавања руске књиге читалачкој публици у Србији. Приликом свечаног уручења око 200 наслова руских класика, Председник Општине Медвеђа, Др Небојша Арсић, изразио је велику захвалност Руском Фонду Културе на донацији и истакао значај сарадње Општине Медвеђа са Руском хуманитарном мисијом, која се на овај начин проширила и на област културе. У свом обраћању, руководилац Регионалног представништва РХМ у Србији, др Бранимир Нешић, истакао је посебну важност отварања „руског културног кутка“ у Медвеђи и Јабланичком округу, који је познат по свом односу према руском језику и култури, те изразио наду да ће овај пројекат заиста помоћи становништву целог региона да задовољи своје потребе за литературом на руском језику.