Категорија: Новости

„Деца желе да науче што је више могуће о Русији, занима их апсолутно све“

Зовем се Татјана Шехади, представница сам Руске хуманитарне мисије у Либану, где већ осам година предајем деци руски језик. Као правница по образовању, до одређеног тренутка нисам повезивала свој живот са каријером наставнице, али сада, улазећи у учионицу, комуницирајући са својим ученицима, схватам да сам пронашла своје место у животу. Понуда да волонтирам у школи била је неочекивана, али веома занимљива: схватила сам колика је то одговорност – и истовремено сам се осећала довољно компетентном да не спуштам летвицу коју су поставили професионални наставници који су раније деловали као волонтери РГМ-а.

„Деца желе да науче што је више могуће о Русији, занима их апсолутно све“

Кратке белешке које делим са читаоцима РГМ.Јурнал покушај су размишљања о свакодневном раду наставника у контексту догађаја који се дешавају на Блиском истоку последњих година и жеља да се говори о искуству комуникације са децом која говоре арапски и која су заиста желела да уче руски.

Центар за стратешке студије Универзитета пријатељства народа Русије „Патрис Лумумба“

„Заинтересовани смо за подршку друштвено значајним иницијативама“
Стратегија и дугорочно планирање су кључни елементи који одређују успех у било којој области, од бизниса до јавне управе. У контексту глобалних промена у земљи и на међународној сцени, стручњаци и организације које се баве таквим активностима постају посебно тражени. Јасан пример за то је Центар за стратешке студије Универзитета пријатељства народа Русије „Патрис Лумумба“. Основан на бази Економског факултета, окупио је стручњаке универзитета, које консултују и приватне компаније и читави региони у Русији и иностранству.

У интервјуу за RGM.Journal, Максим Черњајев, доктор економије и директор Центра за стратешке студије на РУДН-у, говорио је о разлогу стварања центра, предностима рада на бази универзитета, шта је научна дипломатија и зашто данас излази у први план.

Најважнији тренуци из живота РХМ у 2024 години

Пријатељи, где год наш тим иде, без обзира колико нас километара и временских зона раздваја, увек осећамо вашу подршку и спремност да помогнемо. Веома смо срећни што публика овог Телеграм канала расте – то значи да наш свакодневни рад проналази одзив, а Руска хуманитарна мисија се креће у правом смеру!

И, сећајући се да је боље једном видети него сто пута чути, још једном смо за вас – све оне који су нам се недавно придружили, и оне који су са нама већ дуго – сакупили видео записе са најважнијим тренуцима из живота РХМ у протеклој години. Погледајте!

 

РХМ је део два велика добротворна пројекта „Бела Русија“ – за децу Донбаса“ и „Узајамно“

Пре тачно годину дана, Русија и Белорусија су одобриле документ који садржи главне правце за спровођење одредби Уговора о стварању Савезне државе за још један трогодишњи период, од 2024. до 2026. године. Он, посебно, предвиђа пројекте у готово свим правцима, укључујући и хуманитарну делатност.

Међутим, када је у питању пружање хитне помоћи људима којима је потребна подршка, који су у невољи, погођени оружаним или друштвеним сукобима, жртвама природних катастрофа, ту нису само тако узвишени послови већ и чисто људске особине: милосрђе, саосећање, спремност да се помогне – и способност, упркос границама и удаљеностима, да се у кратком року успостави ефикасна, резултатски усмерена сарадња.

Овде су настала два велика међународна добротворна пројекта, чији је део постала Руска хуманитарна мисија: „Бела Русија“ – за децу Донбаса“ и „Узајамно“ у корист цивила Курске области. Акције које су покренули РОО „Бела Рус“ и Руски дом у Минску помогле су десетинама хиљада расељених лица и постале одличан пример благовременог и професионалног реаговања на кризне ситуације. Хвала свима који су ово омогућили!

Петар Кочић, шеф удружења Бесмртни пук Србије, говори за РХМ Журнал

„Новинарство треба конструктивно да критикује владу“
Током целог децембра, Србија је брујала о новом нацрту закона о страним агентима. Почетком месеца, он је поднет парламенту и одмах је изазвао жестоку дебату међу званичницима и јавношћу. Неки тврде да су такве иницијативе директна претња слободи говора, док други верују да ће закон помоћи у смањењу утицаја стране пропаганде на Србе. Спор се заоштрио до те мере да је средином месеца председник Александар Вучић одбио да подржи иницијативу, иако је признао да неки српски медији „добијају новац из иностранства за рушење владе“.

Контроверза, која се до данас није смирила, истиче низ важних питања везаних за то шта су српски медији данас и у ком правцу ће се систем трансформисати у будућности. Петар Кочић, председник Удружења новинара САП Војводине и шеф удружења Бесмртни пук Србије, пристао је да одговори на ова питања за РХМ Журнал. У интервјуу је говорио о стању слободе говора и улози коју невладине организације играју у обликовању јавног мњења у земљи, проценио је изгледе за развој медијске сфере, а такође је предвидео будућност маршева Бесмртног пука у Србији и објаснио зашто је традиција њиховог одржавања одавно укорењена на балканском тлу.