Протеклог викенда Руска Хуманитарна Мисија је боравила у Босни и Херцеговини, где је у засеоку Сватовац крај Тузле, реализовала акцију помоћи породици Назифа Мујића као и комплетном становништву овог засеока, у намери да отпочну са сточарском производњом, и на тај начин себи обезбеде услове за нормалан живот.

Сам живот Назифа Мујића, босанскохерцеговачког рома из околине Тузле, могао би се описати у неколико речи: од сакупљача гвожђа до филмске звезде и назад.
Када је 2013. Године на берлинском филмском фестивалу добио престижну награду сребрног медведа као натуршчик за улогу у филму „Епизода у животу берача жељеза“ , у којем је представљен тежак живот рома који преживљавају сакупљајући и продајући старо гвожђе, мислио је да ће му се живот из корена променити. Можда и није очекивао трајну славу и нове филмске ангажмане, али је веровао да ће ипак боље живети.

Нажалост, како су слике гламура црвеног тепиха и звуци аплауза са церемоније доделе награда из дана у дан бледеле, тако се и живот Назифа и његове породице враћао на почетак. Само што је сада тај почетак био много тежи и болнији. Остао је без посла, нарушеног здравља и он и његова супруга Сенада, са троје деце које желе да школују а новца нема ни за храну а камоли за школовање. Азил у Немачкој, где је провео шест месеци у кампу за избеглице, није добио.

Посао сакупљача гвожђа се све мање плаћа и на крају, да би преживео, продаје и берлинског сребрног медведа своју прву и вероватно једину филмску награду.

Након сусрета са Назифом Мујићем, на питање, како му се може помоћи, одговорио је да би му свака помоћ добродошла, али да он заједно са својом породицом и рођацима, жели да отпочне сточарску производњу у крају у коме живи. Имајући у виду да би на овај начин се могла дати шанса већем броју људи да обезбеде минималне услове за живот и рад, руска хуманитарна мисија је одлучила да им помогне у тој намери. Тако су од протеклог викенда нови становници засеока сватовац, крава Брезуља и теленце Милко.

Спасиоци Српско-руског хуманитарног центра у Нишу претходних дана учествовали су у неколико акција спасавања и проналажења завејаних људи на југу Србије. Тај Центар, отворен пре четири године, на основу спроразума две владе много пута до сада је, у сарадњи са Сектором за ванредне ситуације МУП-а Србије реаговао у време елементарних непогода у земљи и у региону.

Из срца Српско-руског хуманитраног центра у Нишу сваке секунде се прати хидрометоролошка ситуација у региону, размењују подаци са Москвом и Женевом и планирају акције за отклањане последица ванредних ситуација.

Директор Српско-руског хуманитарног центра у Нишу Бојан Гламочлија истиче да су те инфорамције су веома значајне. „Оне се односе на космички мониторинг и на моделирање сваке ванредне ситуације – било да је то пожар, полава или нешто друго може да се предвиди у реалном времену“, објашњава Гламочлија.

Никита је руски спасилац. Широм света учествовао је у бројним акцијама руског Министартсва за ванредне ситуације, а у наредна три мееца обучаваће у Србији наше спасиоце и ватрогасце.

„Ваши људи су велики професионалци. Разменићемо искуства и показати им како раговати у време земљотреса, поплава, великих саобраћајних несрећа, непредвиђених ситуација“, каже Никита Потапов.

Овај центар је Србији до сада помогао са више од 20 милиона евра. Држава је добила је 18 пожарно-спасилачких возила, 20 теренских аутомобила, четири робота и неколико стотина тона хуманитарне помоћи.

Одавде је претходних година слата опрема пут Албаније, Босне и Словеније. Опремљени су и прихватни центри за мигранте у Прешеву, Шиду и Кањижи.

Руски специјалци гасили су хеликоптерима пожаре у Србији и Босни, евакуисали поплављене, спасавали завејане и за нешто више од осам година од неексплодираних бомби очистили нешто више од четири хиљаде квадратних метара.

Вришилац дужности кодиректора центра Вјачеслав Власенко наглашава да Србији и земљама у окружењу овај центар много значи, али нажалост политички разлози праве понекад одређене препреке. „Отворени смо за разне делегације, за све медије, јер овде тајни нема“, додаје Власенко.

Ове године планирано је усавшавање и техничко опремање полигона за висинску обуку наших спасилаца у Нишу. Кроз сличну обуку у Москви је до сада прошло 300 професионалаца из Србије.

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/2595807/srpsko-ruski-humanitarni-centar–srediste-spasilackih-akcija.html

Представници РХМ у среду, 17.01.2016. године боравили су у радној посети граду Крушевцу, са циљем сагледавања потреба града Крушевца и овог региона у областима здравствене заштите, образовања и помоћи социјално угроженом становништву. Са представницима градске управе, Помоћником градоначелника за друштвене делатности Др Јеленом Милановић и Начелником одељења за општу управу и заједничке послове Душаном Тодоровићем сагледане су и размотрене могућности сарадње РХМ и града Крушевца, те опредељени главни правци и активности у реализацији будуће сарадње.

Представници РХМ су током посете граду Крушевцу посетили и Дом за децу без родитељског старања „Јефимија“, где су имали прилику да се упознају са стањем и потребама ове, по много чему, јединствене установе овог типа у Србији.

Генерални директор „Руске хуманитарне мисије” Јевгениј Примаков учествоваће у Београду на међународној конференцији „Миграције: правни, безбедносни, демографски и социо-економски проблеми”.

Генерални директор „Руске хуманитарне мисије” Јевгениј Примаков учествоваће на међународној конференцији „Миграције: правни, безбедносни, демографски и социо-економски проблеми”, која ће бити одржана 5. и 6. новембра у Београду, преноси „Взгляд”.

Организатори конференције су водеће државне и образовне институције Србије које раде у области хуманистичких наука: Института за упоредно право, Институт за криминолошка и социолошка истраживања Универзитета у Београду (Правни факултет), Универзитета у Новом Саду (Правни факултет).

Са руске стране суорганизатор је аутономна непрофитна организација за подршку хуманитарним програмима „Руска хуманитарна мисија” (РХМ). Планирано је да на форуму наступа генерални директор РХМ, међународни колумниста, унук бившег премијера Русије Јевгениј Примаков.

На конференцији ће такође учествовати и представници званичних српских власти: Министарства правде, Министарства за социјалну заштиту, Министарства просвете, Министарства спољних послова и Министарства унутрашњих послова. Такође, на догађају ће присуствовати представници академског света из Немачке, Италије и других земаља.

Дводневни програм обухвата расправу о научним компонентама проблема и проналажењу практичних решења. Планиран је наступ око 40 говорника из пет земаља.