У Руском кутку библиотеке Стеван Сремац у Нишу, одржана промоција стрипа о Петру Великом

манова. Догађај је уприличен у „руском кутку“ библиотеке који је пре неколико година уређен и опремљен залагањем Руске хуманитарне мисије. Свечаном уручењу су присуствовали директор Руског дома Јевгениј Баранов, представници Руске хуманитарне мисије на Балкану Михаил Бондар и Бранимир Нешић, председник удружења Народна дипломатија Иван Стефановић, истакнути професори универзитета у Нишу, представници нишких институција културе, као и многи други. Посебно драги гости били су студенти универзитета у Нишу, ђаци нишких гимназија, као и основне школе у Мерошини. Ови млади људи уче руски језик и негују​ чврсте везе између српског и руског народа. Свечаним уручењем стрипова, пригодним говорима и коктелом озваничен је почетак акције током које ће се поменути стрип уручивати​ у библиотекама и школама широм Србије.

 

🇷🇺 7 ноября в библиотеке им. Стевана Сремаца (г. Ниш, Сербия) состоялась торжественная презентация комикса, изданного к 350-летию великого российского императора Петра I. Мероприятие прошло в Русском уголке, оборудованном несколько лет назад Русской Гуманитарной Миссией.​

Почетными гостями стали студенты Нишского университета, учащиеся школы г. Ниша и младшеклассники из г. Мерошины – именно они получили первые экземпляры исторического (во всех смыслах!) комикса. Ребята изучают русский язык и дружат с ровесниками из России. Также на встрече присутствовали директор Русского дома в Белграде Евгений Баранов, представители ​ РГМ на Балканах Михаил Бондарь и Бранимир Нешич, председатель НПО «Народная дипломатия» Иван Стефанович, преподаватели Нишского университета.​

Презентация и вручение книг, поздравительные речи и фуршет ознаменовали старт акции, в рамках которой комикс «Петар Великий» будет вручаться библиотекам и школам во всей Сербии.

#russianhumanitarianmission #RHM #education #merosina #ргм #русскаягуманитарнаямиссия #ruskahumanitarnamisija #русскийуголок #сербия #србија #ргм_балканы #русскийязык

Изненада је преминуо Михаил Софроњенко

🇷🇸Данас, 24. октобра, изненада нас је напустио Михаил Софроњенко, светски познат у круговима ватрогасаца и спасилаца. Он је гасио пожаре у солитерима у Москва Ситију и шумске пожаре у тајгама, уређивао је ватрогасне часописе и организовао професионална удружења. Свој спасилачки пут Михаил је започео 1988. године у земљотресу у Јерменији. Морски пешадинац Северне флоте, дежурни оперативац “Ватрогасно-спасилачког центра Москве”, организатор ватрогасног обезбеђења бушотина у Ираку и курсева безбедности за новинаре и волонтере у горућим тачкама Руске хуманитарне мисије. Последње место где је радио био је Руско-српски хуманитарни центар у Нишу на функцији шефа оперативне групе центра. Организатор је обуке за ватрогасце у нишком центру Министарства за изванредне ситуације. Био је човек са изузетно широким спектром интересовања, аналитичког и креативног ума, и са огромним и свестраним искуством. Није се штедио и увек је журио, као да се плашио да неће све стићи. Сада знамо да је наш херој био у праву. Отровни пожарни дим му је узео јако здравље. Његови пројекти, мада на први поглед нереални, некако су увек били добро прорачунати и успешно реализовани. Нешто више од годину дана је боравио у Србији, и за то време је успео да учини невероватно много. Био је оваплоћење “меке силе” Русије, баш тај “Рус” о коме се овде машта. Чинио је и помагао ватрогасцима и спасиоцима, инжењерима и курсистима, смишљао је, учио, делио своје богато искуство са свима коме је то било потребно. Бескрајно дарежљив и веома скроман човек, који се трудио да учини овај мир мало бољим. Безбеднијим и разумнијим.
Хвала ти, Мишо, за све и Царство ти небеско.
🇷🇺Сегодня 24 октября внезапно умер Михаил Софроненко, всемирно известный в среде пожарных и спасателей человек. Он тушил небоскребы Москвы-Сити и лесные пожары в тайге, редактировал пожарные журналы и организовывал профессиональные сообщества. Свой путь спасателя Михаил начал на армянском землетрясении 1988 г. Морпех Северного флота, оперативный дежурный «Пожарно-спасательного центра г. Москвы», организатор пожарной охраны нефтеразработок в Ираке и курсов безопасности для журналистов и волонтеров в горячих точках Русской гуманитарной миссии. Последним земным участком его работы стал Российско-Сербский гуманитарный центр в Нише. Начальник оперативной группы, организатор пожарных тренажеров в Нишском центре МЧС.
​ Человек с поразительно широкими интересами и кругозором, аналитическим и творческим умом, огромным и разносторонним опытом Михаил Юрьевич не щадил себя и явно спешил, боялся не успеть. Сейчас понятно, что этот богатырь был прав. Ядовитый дым пожаров подточил его могучее здоровье. Его проекты, на первый взгляд, нереальные почему-то всегда были хорошо просчитаны и часто удавались.
​ Чуть больше года назад он оказался в Сербии и за это время успел сделать невероятно много. Он был настоящим воплощением «мягкой силы» России, тем «русом», о каких здесь мечтают. Делал, помогал пожарным и спасателям, инженерам и курсантам, придумывал, учил, делился богатейшим опытом – со всеми, кому было нужно.
​ Безгранично душевно щедрый и очень скромный человек, старавшийся сделать этот мир немного лучше. Безопаснее и разумнее.
​ Спасибо тебе Миша за все и Царствия Небесного.

Радницима у српском здравству додељенo признањe које носи име руске милосрдне сестре

У Руском дому данас је одржана додела признања „Милосрдна сестра Дарја Коробкина“ за најбољу медицинску сестру – техничара из примарне, секундарне и терцијарне здравствене заштите.

Признање носи име по младој руској болничарки која се свесно одрекла лагодног живота и са својих 26 година самоиницијативно из Санкт-Петербурга дошла у Србију, најпре у Ваљево, а потом на Гучево, где се одиграла једна од најтежих битака Првог светског рата. Као припадник Дринске дивизије неговала је српске рањенике на првој линији фронта. Погинула је 1914. године на Еминим водама, на Гучеву.

Године радног стажа, искуство, пожртвованост, емпатија, искрена брига о пацијентима – били су неки од критеријума за доделу признања. Одлуком комисије признање „Милосрдна сестра Дарја Коробкина“ додељено је Слободанки Зелић из Одељења за трансплантацију клинике за хематологију Универзитетског клиничког центра Србије, Савети Бајић из Службе интензивног лечења и неге Опште болнице Кикинда и Радославу Светозаревићу из Службе кућне неге и лечења Дома здравља „др Љубинко Ђорђевић“ из Сврљига.

Догађајем, који је организовала Фондација „Заједно за осмех“ у сарадњи са Руском хуманитарном мисијом, српским одељењем Међународног јавног фонда јединства православних народа и Руским домом у Београду, жели да се оживи сећање на младу болничарку и укаже на значај медицинских сестара – техничара у Србији, који представљају неизоставну карику у мултидисциплинарном тиму.

🇷🇺Медицинским работникам Сербии вручена награда имени русской сестры милосердия

Лучшим медицинским работникам Сербии, медсестрам и медбратьям, сегодня в белградском Русском Доме вручена награда им. Сестры милосердия Дарьи Коробкиной.

Награда носит имя русской медсестры, которая, отказавшись от беззаботной жизни, в возрасте 26 лет по зову сердца приехала из Санкт-Петербурга в Сербию, сначала в Валево, а затем в Гучево – место, где развернулось одно из самых кровопролитных сражений Первой мировой войны. В составе Дринской дивизии Дарья оказывала помощь сербским раненым на первой линии фронта. Дарья Александровна погибла в 1914 году на Эминых Водах в Гучево.

Годы службы, опыт, самоотверженность, милосердие, искренняя забота о пациентах стали главными критериями для предоставления к награде. Решением комиссии она присуждена Слободанке Зелич (отделение трансплантации Гематологической клиники Университетского клинического центра Сербии), Савете Байич (служба интенсивной терапии и ухода Центральной больницы города Кикинда) и Радославу Светозаревичу (служба ухода и лечения на дому Центра здоровья «Доктор Любинко Джорджевич» в Сврлиге).

Мероприятие, организованное фондом «Вместе – ради улыбки» совместно с Русской гуманитарной миссией, Сербским отделением Международного общественного фонда единства православных народов и Русским Домом в Белграде, призвано возродить память о Дарье Коробкиной и указать на важную роль медсестер – незаменимого звена многопрофильной команды медицинских работников.

#RussianHumanitarianMission#RHM#РГМ#Россотрудничество #Rossotrudnichestvo #rsgov #RussianHouse #РусскийДом #РусскийДомБелград #Россия #Сербия

“Мобилна клиника”, Резултати обиласка Борског округа

600 пређених километара, 14 радних дана, 470 лекарских прегледа: “Мобилна клиника” Русская Гуманитарная Миссия / Russian Humanitarian Mission сумира резултате обиласка Борског округа.

Нова фаза пројекта ,,Мобилна клиника“, коју је Руска хуманитарна мисија, заједно са невладиним удружењем Народна Дипломатија, организовала у Борском округу успешно је приведена крају 31. јула.

Руско-српски тим лекара је током две недеље прегледао 470 житеља тешко доступних насеља. Квалификовану, бесплатну медицинску помоћ добили су становници Бора, Неготина, Мајданпека, Кладова и околних села.

Пројекат је добио високу оцену мештана, али и референтних здравствених установа. „Прегледи су прошли одлично. Захваљујући руском лекару и тиму мобилне клинике, успели смо да разјаснимо општу слику здравственог стања наших пацијената. Задовољни смо и надамо се наставку сарадње”, истакла је Весна Радосављевић, директорка Дома здравља у Бору.

,,Мобилна клиника“ је још једном потврдила свој значај и траженост, те ћемо и убудуће наставити са овом лепом праксом на подручју Србије“, истичу у Руској хуманитарној мисији.

Детаљније о резултатима ,,Мобилне клинике“ на сајту Руске хуманитарне мисије: https://rhm.agency

600 километров в пути, 14 дней работы, 470 медосмотров – «Мобильная клиника» Русская Гуманитарная Миссия / Russian Humanitarian Mission подводит итоги тура по округу Бор (Сербия).

31 июля завершился очередной этап проекта «Мобильная клиника», который Русская Гуманитарная Миссия совместно неправительственной организацией Народна Дипломатија провела в округе Бор на востоке Сербии, на границе с Румынией и Болгарией.

За две недели русско-сербской бригадой врачей было осмотрено 470 жителей труднодоступных населенных пунктов. Бесплатную квалифицированную медпомощь получили граждане Бора, Неготина, Майданпека, Кладова и окрестных деревень.

Результаты работы высоко оценили как местное население, так и учреждения здравоохранения. Одной из многих подтвердила это Весна Радосавлевич, директор Дома здравоохранения г. Бора: «Осмотры прошли великолепно, благодаря российскому врачу и бригаде поликлиники удалось прояснить общую картину состояния здоровья наших пациентов. Мы все довольны проделанной работой и надеемся на продолжение сотрудничества».

​ «Со своей стороны мы в очередной раз убедились в важности и востребованности работы «Мобильной клиники», а потому Русская Гуманитарная Миссия обязательно продолжит оказывать медицинскую помощь жителям Сербии», – отметили в РГМ.

Подробнее об итогах работы «Мобильной клиники» на сайте РГМ: https://rhm.agency

#Россотрудничество #Rossotrudnichestvo #rsgov #РусскийДом #RussianHouse #РусскийДомБелград #РускиДомБеоград #rhm #ргм #русскаягуманитарнаямиссия

#projectsinserbia #медицина #скораяпомощь #ambulance #russia #serbia

Нешић: Србима је важно да знају да ће руско-српско пријатељство у случају потребе спасити све нас

Бранимир Нешић је извршни директор Руске хуманитарне мисије на Балкану, правник, професор Спортске академије Београд. Уз његово залагање 2015. године у престоници Србије је отворено представништво Руске хуманитарне мисије и данас, седам година касније, он игра једну од кључних улога у активностима Мисије у балканском региону. У интервјуу за Журнал Руске хуманитарне мисије Бранимир Нешић је изнео своја размишљања о томе колико Срби познају Русију, а Руси Србију. Говорио је и о резултатима Руске хуманитарне мисије на Балкану, као и о даљим плановима организације.

– Шта је једног правника и професора повезало са Руском хуманитарном мисијом на Балкану?
– 2015. године у правну службу у којој радим стигла је молба за помоћ у оснивању представништва Руске хуманитарне мисије. Када сам прочитао статут организације и разговарао са њеним представницима, схватио сам да желим да будем део тог пројекта. То је конкретан реалан посао, а не фиктивна делатност тако уобичајена за многе организације цивилног друштва. То је оно чиме сам одувек желео да се бавим. Рад на отварању представништва Руске хуманитарне мисије на Балкану био је дуг и мукотрпан, али сам од почетка знао да је таква организација потребна Србији. За мене, као Србина, велика је част да учествујем у таквом пројекту, зато што сад могу да помажем не само пријатељима и породици, него и свим сународницима. Данас радим и у Руској хуманитарној мисији, и у правној служби. Ове две сфере се међусобно допуњују што доприноси постизању циљева којима тежим. Осим тога, професор сам на Спортској академији Београд, предајем спортско право, али рад у Руској хуманистарној мисији ми је омиљен и обављам га чистог срца.

– Каква помоћ је људима у Србији данас најпотребнија?
– Хвала Богу, Србија данас није у ситуацији у каквој је била 90-их година. Нама данас није толико потребна помоћ колико морална подршка. Србима је важно да знају и увере се да руско-српско пријатељство не постоји само на речима, него и на делима и да ће ово пријатељство у случају потребе спасити све нас.
– Које још организације пружају подршку Србима?
– Таквих организација је веома много. Постоји велики број руско-српских удружења која раде на развоју односа између две земље и обављају културну делатност. Посебно желим да издвојим Руско-српски хуманитарни центар. Ову организацију су 2012. године основале владе Русије и Србије. Најважнија сфера активности Центра је конкретна помоћ у ванредним ситуацијама, на пример, приликом поплава. И сарадници Руско-српског хуманитарног центра заиста брзо реагују и долазе у помоћ. Такође бих издвојио Руски дом у Београду. Ова установа је један од најактивнијих амбасадора руске културе у Србији. Док међу невладиним организацијама све до појављивања Руске хуманитарне мисије није било ниједне руске организације која би реално пружала подршку српском народу.

– Колико је ефикасан рад представништва Руске хуманитарне мисије на Балкану?
– Без устезања могу да кажем да је Руска хуманитарна мисија најактивнија и најефикаснија организације међу онима које се баве хуманитарним радом. Спреман сам и да се похвалим да смо за седам година постојања Мисије сваки пројекат који смо замислити такође и остварили. Наравно, у раду на сваком пројекту сусретали смо се са огромним бројем тешкоћа, али увек бисмо их све савладали. Данас сви у Србији знају за Руску хуманитарну мисију, мада ми никада нисмо интензивно радили са медијима. Чини ми се да та чињеница показује степен наше ефикасности. За време свог постојања Руска хуманитарна мисија је при реализацији својих пројеката потрошила 1,5 милиона евра. Многе друге организације, укључујући и западне НВО, проучавају наше искуство и реализују копије наших акција. На пример, ми у школама, на факултетима и у библиотекама организујемо „Руске кутке“, односно набављамо књиге и материјале на руском језику. И ево, сад у образованим установама у Србији почињу да се појављују „Амерички куткови“. Исто можемо рећи и за наш пројекат „Мобилна клиника“ у којем са лекарима обилазимо тешко приступачна насеља, углавном одсечена од остатка света, бесплатно спроводимо лекарске прегледе за све заинтересоване. Однедавно сличан пројекат реализују и хуманитарне организације других земаља. Не знам како је код њих, али нас људи увек дочекују раширених руку.

– Раширених руку се дочекују само представници Руске хуманитарне мисије или се то односи на Русе у целини?
– Срби воле Русе. И данас, упркос веома тешкој ситуацији у свету, 90% Срба подржава Русију. Важно је рећи да Руска хуманитарна мисија веома утиче на однос Срба према Русима. Наши пројекти показују да су Руси присутни у Србији, да Русија није неки замишљени „старији брат“ који се налази негде далеко. Он је ту, поред нас и пружа нам реалну помоћ. Било би дивно када би у Србији радило више организација као што је Руска хуманитарна мисија.
– Шта Срби знају о Русији?
– Сви становници Балкана, посебно Срби, знају да је руска култура једна од највећих на свету. Ми још од рођења, од обданишта учимо, читамо, слушамо много тога што долази из Русије. Свако дете од раног узраста познаје „Пећу и вука“ Прокофјева, руски класици су део школског програма књижевности.

– А како вам се чини, да ли је српска култура једнако позната Русима?
– Живео сам неколико година у Русији и са сигурношћу знам да просечан Рус о Србији зна врло мало. Али то се односи на општу културу, а ми смо повезани пре свега духовно. Многи Руси познају наше светитеље, чули су за наше манастире. Наша духовна повезаност је стабилна.
– Какви су даљи планови представништва Руске хуманитарне мисије на Балкану?
– Имамо у плану да развијамо односе са другим земљама балканског региона. Тренутно Руска хуманитарна мисија интензивно ради у Србији и Босни и Херцеговини, али интересовање за нашу организацију постоји и у Македонији, и у Црној Гори, чак и у Албанији. Важно је да знате да је политика једна ствар, а интересовање народа нешто друго. Спремност на сарадњу са нама изражавају становници свих ових земаља без обзира на политичка убеђења и вероисповест. Тако да ћемо развијати међународне везе. А краткорочни планови се односе на пружање помоћи онима који се данас налазе у зони ратних дејстава. Интензивно сакупљамо за њих хуманитарну помоћ, чинимо колико год можемо. За мене, као за Србина, веома је важно да пружањем помоћи узвратимо за ону подршку коју је моја земља добила и коју и даље добија од Руске хуманитарне мисије током свих ових година.

Извор:  Russia Beyond Србија

https://rs.rbth.com/zivot/94835-rusko-srpsko-prijateljstvo-spasiti-sve-nas