600 пређених километара, 14 радних дана, 470 лекарских прегледа: “Мобилна клиника” Русская Гуманитарная Миссия / Russian Humanitarian Mission сумира резултате обиласка Борског округа.

Нова фаза пројекта ,,Мобилна клиника“, коју је Руска хуманитарна мисија, заједно са невладиним удружењем Народна Дипломатија, организовала у Борском округу успешно је приведена крају 31. јула.

Руско-српски тим лекара је током две недеље прегледао 470 житеља тешко доступних насеља. Квалификовану, бесплатну медицинску помоћ добили су становници Бора, Неготина, Мајданпека, Кладова и околних села.

Пројекат је добио високу оцену мештана, али и референтних здравствених установа. „Прегледи су прошли одлично. Захваљујући руском лекару и тиму мобилне клинике, успели смо да разјаснимо општу слику здравственог стања наших пацијената. Задовољни смо и надамо се наставку сарадње”, истакла је Весна Радосављевић, директорка Дома здравља у Бору.

,,Мобилна клиника“ је још једном потврдила свој значај и траженост, те ћемо и убудуће наставити са овом лепом праксом на подручју Србије“, истичу у Руској хуманитарној мисији.

Детаљније о резултатима ,,Мобилне клинике“ на сајту Руске хуманитарне мисије: https://rhm.agency

600 километров в пути, 14 дней работы, 470 медосмотров – «Мобильная клиника» Русская Гуманитарная Миссия / Russian Humanitarian Mission подводит итоги тура по округу Бор (Сербия).

31 июля завершился очередной этап проекта «Мобильная клиника», который Русская Гуманитарная Миссия совместно неправительственной организацией Народна Дипломатија провела в округе Бор на востоке Сербии, на границе с Румынией и Болгарией.

За две недели русско-сербской бригадой врачей было осмотрено 470 жителей труднодоступных населенных пунктов. Бесплатную квалифицированную медпомощь получили граждане Бора, Неготина, Майданпека, Кладова и окрестных деревень.

Результаты работы высоко оценили как местное население, так и учреждения здравоохранения. Одной из многих подтвердила это Весна Радосавлевич, директор Дома здравоохранения г. Бора: «Осмотры прошли великолепно, благодаря российскому врачу и бригаде поликлиники удалось прояснить общую картину состояния здоровья наших пациентов. Мы все довольны проделанной работой и надеемся на продолжение сотрудничества».

​ «Со своей стороны мы в очередной раз убедились в важности и востребованности работы «Мобильной клиники», а потому Русская Гуманитарная Миссия обязательно продолжит оказывать медицинскую помощь жителям Сербии», – отметили в РГМ.

Подробнее об итогах работы «Мобильной клиники» на сайте РГМ: https://rhm.agency

#Россотрудничество #Rossotrudnichestvo #rsgov #РусскийДом #RussianHouse #РусскийДомБелград #РускиДомБеоград #rhm #ргм #русскаягуманитарнаямиссия

#projectsinserbia #медицина #скораяпомощь #ambulance #russia #serbia

Бранимир Нешић је извршни директор Руске хуманитарне мисије на Балкану, правник, професор Спортске академије Београд. Уз његово залагање 2015. године у престоници Србије је отворено представништво Руске хуманитарне мисије и данас, седам година касније, он игра једну од кључних улога у активностима Мисије у балканском региону. У интервјуу за Журнал Руске хуманитарне мисије Бранимир Нешић је изнео своја размишљања о томе колико Срби познају Русију, а Руси Србију. Говорио је и о резултатима Руске хуманитарне мисије на Балкану, као и о даљим плановима организације.

– Шта је једног правника и професора повезало са Руском хуманитарном мисијом на Балкану?
– 2015. године у правну службу у којој радим стигла је молба за помоћ у оснивању представништва Руске хуманитарне мисије. Када сам прочитао статут организације и разговарао са њеним представницима, схватио сам да желим да будем део тог пројекта. То је конкретан реалан посао, а не фиктивна делатност тако уобичајена за многе организације цивилног друштва. То је оно чиме сам одувек желео да се бавим. Рад на отварању представништва Руске хуманитарне мисије на Балкану био је дуг и мукотрпан, али сам од почетка знао да је таква организација потребна Србији. За мене, као Србина, велика је част да учествујем у таквом пројекту, зато што сад могу да помажем не само пријатељима и породици, него и свим сународницима. Данас радим и у Руској хуманитарној мисији, и у правној служби. Ове две сфере се међусобно допуњују што доприноси постизању циљева којима тежим. Осим тога, професор сам на Спортској академији Београд, предајем спортско право, али рад у Руској хуманистарној мисији ми је омиљен и обављам га чистог срца.

– Каква помоћ је људима у Србији данас најпотребнија?
– Хвала Богу, Србија данас није у ситуацији у каквој је била 90-их година. Нама данас није толико потребна помоћ колико морална подршка. Србима је важно да знају и увере се да руско-српско пријатељство не постоји само на речима, него и на делима и да ће ово пријатељство у случају потребе спасити све нас.
– Које још организације пружају подршку Србима?
– Таквих организација је веома много. Постоји велики број руско-српских удружења која раде на развоју односа између две земље и обављају културну делатност. Посебно желим да издвојим Руско-српски хуманитарни центар. Ову организацију су 2012. године основале владе Русије и Србије. Најважнија сфера активности Центра је конкретна помоћ у ванредним ситуацијама, на пример, приликом поплава. И сарадници Руско-српског хуманитарног центра заиста брзо реагују и долазе у помоћ. Такође бих издвојио Руски дом у Београду. Ова установа је један од најактивнијих амбасадора руске културе у Србији. Док међу невладиним организацијама све до појављивања Руске хуманитарне мисије није било ниједне руске организације која би реално пружала подршку српском народу.

– Колико је ефикасан рад представништва Руске хуманитарне мисије на Балкану?
– Без устезања могу да кажем да је Руска хуманитарна мисија најактивнија и најефикаснија организације међу онима које се баве хуманитарним радом. Спреман сам и да се похвалим да смо за седам година постојања Мисије сваки пројекат који смо замислити такође и остварили. Наравно, у раду на сваком пројекту сусретали смо се са огромним бројем тешкоћа, али увек бисмо их све савладали. Данас сви у Србији знају за Руску хуманитарну мисију, мада ми никада нисмо интензивно радили са медијима. Чини ми се да та чињеница показује степен наше ефикасности. За време свог постојања Руска хуманитарна мисија је при реализацији својих пројеката потрошила 1,5 милиона евра. Многе друге организације, укључујући и западне НВО, проучавају наше искуство и реализују копије наших акција. На пример, ми у школама, на факултетима и у библиотекама организујемо „Руске кутке“, односно набављамо књиге и материјале на руском језику. И ево, сад у образованим установама у Србији почињу да се појављују „Амерички куткови“. Исто можемо рећи и за наш пројекат „Мобилна клиника“ у којем са лекарима обилазимо тешко приступачна насеља, углавном одсечена од остатка света, бесплатно спроводимо лекарске прегледе за све заинтересоване. Однедавно сличан пројекат реализују и хуманитарне организације других земаља. Не знам како је код њих, али нас људи увек дочекују раширених руку.

– Раширених руку се дочекују само представници Руске хуманитарне мисије или се то односи на Русе у целини?
– Срби воле Русе. И данас, упркос веома тешкој ситуацији у свету, 90% Срба подржава Русију. Важно је рећи да Руска хуманитарна мисија веома утиче на однос Срба према Русима. Наши пројекти показују да су Руси присутни у Србији, да Русија није неки замишљени „старији брат“ који се налази негде далеко. Он је ту, поред нас и пружа нам реалну помоћ. Било би дивно када би у Србији радило више организација као што је Руска хуманитарна мисија.
– Шта Срби знају о Русији?
– Сви становници Балкана, посебно Срби, знају да је руска култура једна од највећих на свету. Ми још од рођења, од обданишта учимо, читамо, слушамо много тога што долази из Русије. Свако дете од раног узраста познаје „Пећу и вука“ Прокофјева, руски класици су део школског програма књижевности.

– А како вам се чини, да ли је српска култура једнако позната Русима?
– Живео сам неколико година у Русији и са сигурношћу знам да просечан Рус о Србији зна врло мало. Али то се односи на општу културу, а ми смо повезани пре свега духовно. Многи Руси познају наше светитеље, чули су за наше манастире. Наша духовна повезаност је стабилна.
– Какви су даљи планови представништва Руске хуманитарне мисије на Балкану?
– Имамо у плану да развијамо односе са другим земљама балканског региона. Тренутно Руска хуманитарна мисија интензивно ради у Србији и Босни и Херцеговини, али интересовање за нашу организацију постоји и у Македонији, и у Црној Гори, чак и у Албанији. Важно је да знате да је политика једна ствар, а интересовање народа нешто друго. Спремност на сарадњу са нама изражавају становници свих ових земаља без обзира на политичка убеђења и вероисповест. Тако да ћемо развијати међународне везе. А краткорочни планови се односе на пружање помоћи онима који се данас налазе у зони ратних дејстава. Интензивно сакупљамо за њих хуманитарну помоћ, чинимо колико год можемо. За мене, као за Србина, веома је важно да пружањем помоћи узвратимо за ону подршку коју је моја земља добила и коју и даље добија од Руске хуманитарне мисије током свих ових година.

Извор:  Russia Beyond Србија

https://rs.rbth.com/zivot/94835-rusko-srpsko-prijateljstvo-spasiti-sve-nas

🎄Пријатељи,  резимирамо одлазећу 2021. и данас ћемо вам говорити о успесима нашег регионалног представништва Руске Хуманитарне Мисије на Балкану. Ова година није била лака, па ипак, захваљујући нашим колегама Бранимиру Нешићу и Михаилу Бондару, нашим предавачима, као и партнерима и пријатељима у Србији, успели смо да остваримо све оно што смо замислили.

🌞 Пре свега, реализовали смо велики пројекат постављања соларних панела на дечје одељење Дома здравља “Др Бошко Вребалов” у Зрењанину. Представници РХМ и градске власти су потписали меморандум о сарадњи још у марту, а већ у априлу је склопљен уговор, на чијој основи је реализован пројекат постављања система за алтернативну енергију, односно соларних панела на дечји Дом здравља. Комплекс је пуштен у рад 3. јула. Од тада су рестрикције електричне енергије пале у заборав, као и мучни избор између плаћања струје и набавке најпотребније опреме за клинику и њене мале пацијенте. Установа сада користи део електричне енергије бесплатно, а уштеђена средства преусмерава на набавку медицинских препарата и јачање материјално-техничке базе.

📚 Много тога је урађено за подршку и популаризацију руског језика у региону. Средином априла су у Народној библиотеци “Стеван Сремац” у Нишу отпочели курсеви руског језика. Часови се одржавају у Руском кутку, центру за руску књижевност, науку и културу, који је РХМ отворио пре четири године. У мају и јуну смо представили још два кутка за руску књижевност на Балкану. Један се појавио у основној школи “Генерал Марко Катанић” у Бресници (општина Чачак), а други у Народној библиотеци Србац (северни део Републике Српске у саставу Босне и Херцеговине), где је испоручено преко 800 књига на руском!

📜 У августу, уочи почетка нове школске године, Руски Дом у Београду, заједно са РХМ и Српским Удружењем студената и дипломаца руских и совјетских факултета, организовао је сусрет са стипендистима конкурса који су стекли право на бесплатно образовање у Русији. У октобру је наша делегација учествовала на конференцији “Руски језик у образовном систему Републике Српске” на Универзитету у Бањој Луци, где су размотрена питања размене студената и сарадње међу универзитетима. Наше колеге су и ове године високо оцениле рад РХМ у образовној сфери. Тако је на свечаној церемонији, посвећеној 29. годишњици Универзитета у Источном Сарајеву, РХМ понео почасну награду “Повеља Универзитета”, која се додељује за велики допринос развоју образовне установе. Почетком новембра је у Бачкој Паланци извршном директору регионалног представништва РХМ на Балкану Бранимиру Нешићу уручена највиша награда школе “Вук Караџић”, односно захвалница за допринос развоју просвете. Тако су наше балканске колеге оцениле учешће Руске Хуманитарне Мисије по питању повратка руског језика у школу “Вук Караџић” и у општину Бачка Паланка, и то 40 година након што је предавање тог предмета било укинуто.

🔴 Такође је удељена пажња безбедносним и здравственим питањима. У мају смо уз учешће Руско-Српског хуманитарног центра у Нишу одржали курс за волонтере “Практично увежбавање вештине управљања пловним возилима у условима поплаве”, а ове јесени је дошло до потписивања уговора о сарадњи између представништва РХМ на Балкану и Министарства за цивилну заштиту и ванредне ситуације Републике Српске. А 9. новембра је завршена наредна фаза нашег пројекта “Мобилна клиника”. Руско-српска лекарска екипа је за две недеље пружила бесплатну стручну помоћ за преко 300 становника градова и тешко приступачних насељених места у Источној Херцеговини. Екипа лекара различите струке на челу с доктором Виктором Белинским се потрудила да удели пажњу сваком пацијенту, да обави дијагностику, консултује пацијенте и да им да потребне препоруке. Посета здравствених радника је била нарочито важна и ишчекивана од стране старијих становника из удаљенијих крајева регије, будући да им се указала ретка прилика да прођу потпуни преглед, укључујући ултразвук и ЕКГ.

🏫 И у финишу одлазеће године отворене су још две “Паметне учионице” за учење руског језика у основној школи “Јастребачки партизани” у Мерошини и у сеоској школи у Облачини на југу Србије. То су апсолутно нови кабинети, опремљени удобним инвентаром и савременом технологијом. Тамо се чак појавила и властита библиотека с одличним избором књижевних дела и методичких приручника. На тај начин су створени повољни услови и обезбеђена је материјално-техничка база за подизање квалитета образовања у целини. Данас у обе школе укупно иде око 800 деце, а преко пола њих већ учи руски језик. Сигурни смо да ће се с новим учионицама њихов број само повећавати!

🎄Мы продолжаем подводить итоги уходящего 2021-го, и сегодня рассказываем об успехах регионального представительства Русской Гуманитарной Миссии на Балканах. Это был непростой год, тем не менее благодаря нашим коллегам Бранимиру Нешичу и Михаилу Бондарю, нашим преподавателям, а также партнёрам и друзьям в Сербии, всё задуманное удалось претворить в жизнь.

☀️Прежде всего, мы реализовали большой проект по установке комплекса солнечных батарей в детской поликлинике Дома здравоохранения «Др. Бошко Вребалов» в городе Зренянине (Сербия). Меморандум о сотрудничестве представители РГМ и администрации города подписали еще в марте, а уже в апреле был заключен договор, на основании которого мы реализуем проект по установке в детской поликлинике системы альтернативной энергетики – солнечных батарей. 3 июля комплекс был пущен в эксплуатацию. С тех пор здесь забыли о перебоях с электроэнергией и мучительном выборе – заплатить за свет или приобрести что-то нужное для клиники и ее маленьких пациентов. Часть электроэнергии учреждение потребляет бесплатно, а сэкономленные средства направляются на закупку медикаментов и укрепление материально-технической базы.

📚Много было сделано для поддержки и популяризации русского языка в регионе. В середине апреля в Национальной библиотеке «Стеван Серемац» (Ниш, Сербия) стартовали курсы русского языка. Проходят занятия в Русском уголке – своеобразном центре русской литературы, науки и культуры, открытом РГМ четыре года назад. В мае и июне мы презентовали на Балканах еще два уголка русской литературы. Один появился в начальной школе «Генерал Марко Катанич» в Бреснице (муниципалитет Чачак, Сербия), второй – в Народной библиотеке города Србац (северная часть Республики Сербской в составе Боснии и Герцеговины), куда были доставлены более 800 книг на русском!

📜 В августе, в преддверии начала нового учебного года, Русский Дом в Белграде совместно с РГМ и Сербской Ассоциацией студентов и выпускников российских и советских вузов организовал встречу со стипендиатами конкурса на получение бесплатного образования в России. В октябре наша делегация приняла участие в конференции «Русский язык в системе образования Республики Сербской» в университете Баня-Луки, где обсудили студенческие обмены и сотрудничество между университетами. Деятельность РГМ в сфере образования и в этом году была высоко оценена коллегами. Так, на торжественной церемонии, посвященной 29-летию Университета в Восточном Сараево, РГМ была отмечена почетной наградой — «Хартией Университета», присуждаемой за большой вклад в развитие учебного заведения. В начале ноября в городе Бачка Паланка исполнительному директору регионального представительства РГМ на Балканах Бранимиру Нешичу была вручена высшая награда школы «Вук Караджич» — почетная грамота за вклад в развитие просвещения. Так балканские коллеги отметили участие Русской Гуманитарной Миссии в деле возвращения русского языка в школу «Вук Караджич» и муниципалитет Бачка Паланка спустя 40 лет после того, как здесь прервалось преподавание этого предмета.

🔴 Не остались без внимания и вопросы безопасности и здоровья. В мае при участии Российско-Сербского гуманитарного центра в Нише мы провели курс для волонтеров «Практическая отработка навыков судовождения в условиях паводков и наводнений», а осенью состоялось подписание договора о сотрудничестве между представительством РГМ на Балканах и Министерством по делам гражданской обороны и чрезвычайных ситуаций Республики Сербской. А 9 ноября завершился очередной этап нашего проекта «Мобильная клиника». За две недели русско-сербская медицинская бригада оказала бесплатную квалифицированную помощь более чем трём сотням жителей городов и труднодоступных населенных пунктов Восточной Герцеговины. Команда врачей-специалистов различных профилей во главе с доктором Виктором Белинским постаралась уделить внимание каждому пациенту: провести диагностику, проконсультировать и дать необходимые рекомендации. Особенно важным и долгожданным визит медиков стал для пожилых жителей отдаленных уголков региона: им представилась редкая возможность пройти полное обследование, включая УЗИ и ЭКГ.

🏫 И под занавес уходящего года еще два «Умных класса» для изучения русского языка открылись в начальной школе «Ястребацкие партизаны» в городе Мерошина и в школе  поселка Облачина на юге Сербии. Это абсолютно новые кабинеты, оснащенные удобной мебелью и современной техникой. Здесь появилась даже собственная библиотека с отличным выбором художественной литературы и методических пособий. Таким образом, здесь созданы комфортные условия и обеспечена необходимая материально-техническая база для повышения качества образования в целом. Сегодня в обеих школах обучаются в общей сложности порядка 800 детей, больше половины из которых уже изучают русский язык. Уверены, что с появлением новых классов их количество увеличится!

#russianhumanitarianmission #RHM #ргм #русскаягуманитарнаямиссия  #projectsinserbia #education #merosina #сербия #медицина #скораяпомощь #rhm #ambulance #russia #serbia #ruskahumanitarnamisija #србија #ргм_балканы #зренянин #зрењанин #дружба #сотрудничество #РоссияСербия #ргм_солнечныебатареи #волонтеры #рсцг #русскийуголок #русскийязык #умныеклассы

#russianhumanitarianmission #RHM #ргм #русскаягуманитарнаямиссия  #projectsinserbia #education #merosina #сербия #медицина #скораяпомощь #rhm #ambulance #russia #serbia
#ruskahumanitarnamisija #србија #ргм_балканы #зренянин #зрењанин #дружба #сотрудничество #РоссияСербия #ргм_солнечныебатареи #волонтеры #рсцг  #русскийуголок #русскийязык #умныеклассы