Категорија: Култура

Руска хуманитарна мисија отвара нова одељења у школама широм света – од Србије до Таџикистана

Већ скоро 10 година, као део програма подршке образовању, Руска хуманитарна мисија отвара нова одељења у школама широм света – од Србије до Таџикистана: поправља, уноси модерну опрему, ствара све услове за свеобухватни развој и узбудљиво учење.

Ове године смо одлучили да идемо даље – и отворимо пуноправну образовну установу за предшколце. Поготово што је то дуго недостајало у селу Фиолетово у Лоријској области Јерменије, где више од 150 година живе Молокани – потомци имиграната из Русије, који до данас васпитавају своју децу на руском језику. Погледајте прву фотографију – врло брзо ће се ово место променити до непрепознатљивости: чим се снег отопи, овде ће се отворити градилиште, а после неког времена, на месту старих помоћних зграда, нићи ће нова зграда модерног вртића.

Планирано је да зграда од 400 м2 има посебан део за спавање, простор за креативност и спорт и обавезну медицинску ординацију. У будућности, две групе вртића примиће 50 малих мештана од 2 до 5 година, којима дефинитивно неће бити досадно: поред нових просторија, обећавамо мноштво сјајних играчака, књига, едукативних игара, активности и свега без чега је немогуће замислити право детињство.

Споразум о реализацији пројекта изградње вртића потписали су дан раније генерални директор Руске хуманитарне мисије Сергеј Шевчук и шеф заједнице Фиолетово Алексеј Чичев. Викторија Дерипаско, представница Россотрудничества, које је генерални партнер пројекта, такође је била присутна на церемонији потписивања уговора. Захваљујемо се свима који су омогућили да се ова смела идеја оствари и изразили спремност да пруже помоћ у свим фазама нашег великог грађевинског пројекта! Обавештаваћемо вас!

„Деца желе да науче што је више могуће о Русији, занима их апсолутно све“

Зовем се Татјана Шехади, представница сам Руске хуманитарне мисије у Либану, где већ осам година предајем деци руски језик. Као правница по образовању, до одређеног тренутка нисам повезивала свој живот са каријером наставнице, али сада, улазећи у учионицу, комуницирајући са својим ученицима, схватам да сам пронашла своје место у животу. Понуда да волонтирам у школи била је неочекивана, али веома занимљива: схватила сам колика је то одговорност – и истовремено сам се осећала довољно компетентном да не спуштам летвицу коју су поставили професионални наставници који су раније деловали као волонтери РГМ-а.

„Деца желе да науче што је више могуће о Русији, занима их апсолутно све“

Кратке белешке које делим са читаоцима РГМ.Јурнал покушај су размишљања о свакодневном раду наставника у контексту догађаја који се дешавају на Блиском истоку последњих година и жеља да се говори о искуству комуникације са децом која говоре арапски и која су заиста желела да уче руски.

Центар за стратешке студије Универзитета пријатељства народа Русије „Патрис Лумумба“

„Заинтересовани смо за подршку друштвено значајним иницијативама“
Стратегија и дугорочно планирање су кључни елементи који одређују успех у било којој области, од бизниса до јавне управе. У контексту глобалних промена у земљи и на међународној сцени, стручњаци и организације које се баве таквим активностима постају посебно тражени. Јасан пример за то је Центар за стратешке студије Универзитета пријатељства народа Русије „Патрис Лумумба“. Основан на бази Економског факултета, окупио је стручњаке универзитета, које консултују и приватне компаније и читави региони у Русији и иностранству.

У интервјуу за RGM.Journal, Максим Черњајев, доктор економије и директор Центра за стратешке студије на РУДН-у, говорио је о разлогу стварања центра, предностима рада на бази универзитета, шта је научна дипломатија и зашто данас излази у први план.

Петар Кочић, шеф удружења Бесмртни пук Србије, говори за РХМ Журнал

„Новинарство треба конструктивно да критикује владу“
Током целог децембра, Србија је брујала о новом нацрту закона о страним агентима. Почетком месеца, он је поднет парламенту и одмах је изазвао жестоку дебату међу званичницима и јавношћу. Неки тврде да су такве иницијативе директна претња слободи говора, док други верују да ће закон помоћи у смањењу утицаја стране пропаганде на Србе. Спор се заоштрио до те мере да је средином месеца председник Александар Вучић одбио да подржи иницијативу, иако је признао да неки српски медији „добијају новац из иностранства за рушење владе“.

Контроверза, која се до данас није смирила, истиче низ важних питања везаних за то шта су српски медији данас и у ком правцу ће се систем трансформисати у будућности. Петар Кочић, председник Удружења новинара САП Војводине и шеф удружења Бесмртни пук Србије, пристао је да одговори на ова питања за РХМ Журнал. У интервјуу је говорио о стању слободе говора и улози коју невладине организације играју у обликовању јавног мњења у земљи, проценио је изгледе за развој медијске сфере, а такође је предвидео будућност маршева Бесмртног пука у Србији и објаснио зашто је традиција њиховог одржавања одавно укорењена на балканском тлу.

Бранко Савановић говори за РХМ Журнал

„Сарадња између Русије и Републике Српске је на веома високом нивоу“

Босна и Херцеговина је једна од ретких европских земаља која се није придружила санкцијама против Русије. Разлог за то је било категорично неслагање једног од њених субјеката – Републике Српске. Упркос чињеници да се остатак државе придржава прозападног политичког курса, изворна аутономија унутар ње тежи одржавању односа са Русијом. Посебно се одржавају контакти између школа и универзитета, развија се братимљење градова, а млади људи теже учењу руског језика.

Народна библиотека града Српца и Центар за руски језик Тамбовског државног техничког универзитета, отворен на њеној бази, дају озбиљан допринос изградњи мостова између наших земаља. У интервјуу за РХМ Журнал, директор библиотеке Бранко Савановић говорио је о специфичностима устројства Босне и Херцеговине и контрадикцијама између народа који тамо живе, о језику на којем се читају руски класици у Републици Српској, и како је његов родни град Србац постао град побратим Моршанска у Тамбовској области.