Руски језик и књижевност и међународни политички односи, нови студијски програм на Катедри за русистику Филозофског факултета на Палама, будућим студентима пружиће широк спектар знања заснованих на традиоционалном учењу, али прилагођен актуелним тенденцијама и потребама младих, рекла је Срни руководилац Катедре Вишња Вишњевац.
Пратећи свјетске токове, које подразумијевају студије страних језика и међународних односа, Филозофски факултет Пале први у Републици Српској, али и региону будућим студентима нуди јединствен програм који представља комбинацију русистике и међународних политичких односа.
Она је најавила да ће у септембру бити уписана прва генерација новог програма и истакла да ће свршени студенти моћи да раде као професори руског језика, преводиоци, политиколози, истраживачи, научници или аналитичари.
Вишњевац је додала да ће, осим тога, свршени студенти моћи да обављају савјетодавне послове, послове у дипломатији и јавном сектору.
– Дакле, ријеч је о не само теоријском, већ и о изузетно практичном профилу са широком лепезом послова које могу обављати у оквиру просвјетног, научног, стручног, јавног и истраживачког сектора – рекла је Вишњевац.
Према њеним ријечима, у сарадњи са престижним Московским педагошким државним универзитетом и Руским универзитетом дружбе народа, студенти ће имати прилику да бораве на партнерским универзитетима, гдје ће се усавршавати.
Вишњевац је подсјетила да је Министарство за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске одобрило нови студијски програм на Катедри за русистику Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву.
– Катедра је на формирање оваквог програма првенствено подстакнута процесом модернизације наставних планова и програма и побољшања квалитета студија, због чега ће студијски програм Руски језик и књижевност и међународни политички односи будућим студентима пружити широк спектар знања утемељених на традиоционалном учењу, али прилагођен актуелним тенденцијама и потребама младих нараштаја – истакла је Вишњевац.
Она је додала да је на увођење овог студијског програма утицала све већа потреба за учење руског језика због све боље позиционираности и утицаја Руске Федерације у Европи, али и у свијету.
Вишњевац је нагласила да значајан допринос развоју русистике на Филозофском факултету пружа и недавно отворени Центар за руске студије који промовише руски језик, књижевност и културу у цјелини, али у оквиру којег ће бити организован и низ семинара и предавања о актуелним темама из међународних односа, економије, геополитике, бизниса.
– Због свега наведеног, Центар за руске студије са новим студијским програмом чини својеврсну симбиозу. Осим тога, Центар је као један од примарних циљева поставио рјешавање питања статуса руског језика у основним и средњим школама у Републици Српској, те његово увођење у школе у којима се не изучава – појаснила је Вишњевац, која је и директор овог центра.
Она је напоменула да руски и српски народ повезују најдубље и нераскидиве духовне, културне, етничке споне које су видљиве и у језику.
Русский язык набирает все большую популярность в Республике Сербской
Текст: Александр Борисов
„Русский язык и литература и международные политические отношения“ – новая программа обучения на кафедре русистики философского факультета Университета в Восточном Сараево, которая предоставляет студентам широкий спектр традиционных знаний, адаптированных к современным условиям. Об этом во вторник, 23 июля, в интервью агентству Срна рассказала Вишня Вишневац, руководитель указанной кафедры.
По словам преподавателя, новая программа предполагает углубленное изучение русского и других иностранных языков, а также международных отношений, что отвечает мировым трендам. Она также отметила, что в сентябре будет осуществлен первый набор студентов для обучения по указанной специальности, читать лекции которым будут, в том числе, профессиональные переводчики, политологи и аналитики.
Кроме того, в рамках учебы предусмотрено плотное взаимодействие с Московским педагогическим государственным университетом и Российским университетом дружбы народов. Вишня Вишневац подчеркнула, что „введение новой специальности было обусловлено возросшим здесь интересом к изучению русского языка, а также расширением влияния России не только в Европе, но и мире“. Она также обозначила важность открытия Центра русского языка в Университете в Восточном Сараево, которое состоялось 4 марта.
„Центр в качестве одной из приоритетных целей видит решение статуса русского языка в основных и средних школах в Республике Сербской“, – пояснила она, добавив, что русский и сербский народы связывают неразрывные духовные, культурные и этнические связи, нашедшие отражение в языках.
Между тем в интервью „Российской газете“ декан философского факультета Университета в Восточном Сараево, профессор Драга Мастилович рассказал, что сербы с особым теплом и любовью воспринимают все, что так или иначе связано с Россией и русским народом. При этом, по его мнению, сложно переоценить заслуги знаменитых уроженцев Герцеговины в развитии российской культуры и истории. В качестве примера он указал тот факт, что граф Савва Лукич Рагузинский-Владиславич привез в подарок Петру Великому прадеда великого поэта Александра Пушкина, одного из основоположников современного русского языка.
„Открытие же Центра русского языка при нашем факультете – это большой шаг вперед, который очень много значит для нас, – сообщил он. – Это связано с тем, что у нас существует отдельная кафедра русистики, что позволяет нам увеличивать количество изучающих русский язык студентов. Данный же Центр позволяет им не только быстрее и лучше овладеть русским языком, но и получить знания об истории, культуре и духовности России. В этом контексте помощь, которую наш Университет получает со стороны Русской гуманитарной миссии (РГМ), является драгоценной. Отмечу, что благодаря РГМ к нам приехал российский преподаватель – русист, кандидат филологических наук Илья Тяпков. В перспективе у нас запланировано более широкое ознакомление обучающихся со всеми аспектами жизни в РФ“.
Драга Мастилович считает, что русские и сербы – это в сущности один народ, который был разъединен с течением времени, однако сохранял традиционные культурные и духовные связи.
„Многие сербы – уроженцы территорий нынешней Боснии и Герцеговины, в частности, Республики Сербской оставили значительный след в российской истории. Прежде всего, я бы вспомнил графа Савву Лукича Рагузинского-Владиславича (16 января 1669 – 17 июня 1738 года), происхождением из села Ясеник около города Гацко, дипломата, ближайшего сподвижника Петра Великого и Екатерины I, человека, поспособствовавшего превращению России в одну из ведущих держав мира. Серб много сделал для развития экономики России, организации специального образования молодого дворянства, строительства морского флота, – отметил декан. – Он внес вклад в укрепление торговых и дипломатических связей России с Европой, в налаживание отношений со славянскими народами Балкан. В 1725 году граф был назначен полномочным послом в Китае для урегулирования торговых и пограничных отношений, в чем немало преуспел, а заключенные им соглашения актуальны и сейчас“.
Профессор напомнил и о том, что именно посол Рагузинский привез в Москву молодого эфиопа Ибрагима Ганнибала, приобретенного им на невольничьем рынке в Стамбуле. Этот африканец затем был подарен Петру I, ставшему крестным отцом иноземца, который проявил отличные способности и дослужился до поста главного военного инженера русской армии, а в 1759 году получил звание генерал-аншефа. Речь идет о прадеде Александра Пушкина. Великий поэт посвятил ему неоконченный роман „Арап Петра Великого“.
https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=345334
https://rg.ru/2019/07/23/russkij-iazyk-nabiraet-vse-bolshuiu-populiarnost-v-respublike-serbskoj.html