Данас, 24. октобра, изненада нас је напустио Михаил Софроњенко, светски познат у круговима ватрогасаца и спасилаца. Он је гасио пожаре у солитерима у Москва Ситију и шумске пожаре у тајгама, уређивао је ватрогасне часописе и организовао професионална удружења. Свој спасилачки пут Михаил је започео 1988. године у земљотресу у Јерменији. Морски пешадинац Северне флоте, дежурни оперативац „Ватрогасно-спасилачког центра Москве“, организатор ватрогасног обезбеђења бушотина у Ираку и курсева безбедности за новинаре и волонтере у горућим тачкама Руске хуманитарне мисије. Последње место где је радио био је Руско-српски хуманитарни центар у Нишу на функцији шефа оперативне групе центра. Организатор је обуке за ватрогасце у нишком центру Министарства за изванредне ситуације. Био је човек са изузетно широким спектром интересовања, аналитичког и креативног ума, и са огромним и свестраним искуством. Није се штедио и увек је журио, као да се плашио да неће све стићи. Сада знамо да је наш херој био у праву. Отровни пожарни дим му је узео јако здравље. Његови пројекти, мада на први поглед нереални, некако су увек били добро прорачунати и успешно реализовани. Нешто више од годину дана је боравио у Србији, и за то време је успео да учини невероватно много. Био је оваплоћење „меке силе“ Русије, баш тај „Рус“ о коме се овде машта. Чинио је и помагао ватрогасцима и спасиоцима, инжењерима и курсистима, смишљао је, учио, делио своје богато искуство са свима коме је то било потребно. Бескрајно дарежљив и веома скроман човек, који се трудио да учини овај мир мало бољим. Безбеднијим и разумнијим.Хвала ти, Мишо, за све и Царство ти небеско.
Сегодня 24 октября внезапно умер Михаил Софроненко, всемирно известный в среде пожарных и спасателей человек. Он тушил небоскребы Москвы-Сити и лесные пожары в тайге, редактировал пожарные журналы и организовывал профессиональные сообщества. Свой путь спасателя Михаил начал на армянском землетрясении 1988 г. Морпех Северного флота, оперативный дежурный «Пожарно-спасательного центра г. Москвы», организатор пожарной охраны нефтеразработок в Ираке и курсов безопасности для журналистов и волонтеров в горячих точках Русской гуманитарной миссии. Последним земным участком его работы стал Российско-Сербский гуманитарный центр в Нише. Начальник оперативной группы, организатор пожарных тренажеров в Нишском центре МЧС. Человек с поразительно широкими интересами и кругозором, аналитическим и творческим умом, огромным и разносторонним опытом Михаил Юрьевич не щадил себя и явно спешил, боялся не успеть. Сейчас понятно, что этот богатырь был прав. Ядовитый дым пожаров подточил его могучее здоровье. Его проекты, на первый взгляд, нереальные почему-то всегда были хорошо просчитаны и часто удавались.
Чуть больше года назад он оказался в Сербии и за это время успел сделать невероятно много. Он был настоящим воплощением «мягкой силы» России, тем «русом», о каких здесь мечтают. Делал, помогал пожарным и спасателям, инженерам и курсантам, придумывал, учил, делился богатейшим опытом – со всеми, кому было нужно.
Безгранично душевно щедрый и очень скромный человек, старавшийся сделать этот мир немного лучше. Безопаснее и разумнее.
Спасибо тебе Миша за все и Царствия Небесного.