600 пређених километара, 14 радних дана, 470 лекарских прегледа: „Мобилна клиника“ Русская Гуманитарная Миссия / Russian Humanitarian Mission сумира резултате обиласка Борског округа.

Нова фаза пројекта ,,Мобилна клиника“, коју је Руска хуманитарна мисија, заједно са невладиним удружењем Народна Дипломатија, организовала у Борском округу успешно је приведена крају 31. јула.

Руско-српски тим лекара је током две недеље прегледао 470 житеља тешко доступних насеља. Квалификовану, бесплатну медицинску помоћ добили су становници Бора, Неготина, Мајданпека, Кладова и околних села.

Пројекат је добио високу оцену мештана, али и референтних здравствених установа. „Прегледи су прошли одлично. Захваљујући руском лекару и тиму мобилне клинике, успели смо да разјаснимо општу слику здравственог стања наших пацијената. Задовољни смо и надамо се наставку сарадње”, истакла је Весна Радосављевић, директорка Дома здравља у Бору.

,,Мобилна клиника“ је још једном потврдила свој значај и траженост, те ћемо и убудуће наставити са овом лепом праксом на подручју Србије“, истичу у Руској хуманитарној мисији.

Детаљније о резултатима ,,Мобилне клинике“ на сајту Руске хуманитарне мисије: https://rhm.agency

600 километров в пути, 14 дней работы, 470 медосмотров – «Мобильная клиника» Русская Гуманитарная Миссия / Russian Humanitarian Mission подводит итоги тура по округу Бор (Сербия).

31 июля завершился очередной этап проекта «Мобильная клиника», который Русская Гуманитарная Миссия совместно неправительственной организацией Народна Дипломатија провела в округе Бор на востоке Сербии, на границе с Румынией и Болгарией.

За две недели русско-сербской бригадой врачей было осмотрено 470 жителей труднодоступных населенных пунктов. Бесплатную квалифицированную медпомощь получили граждане Бора, Неготина, Майданпека, Кладова и окрестных деревень.

Результаты работы высоко оценили как местное население, так и учреждения здравоохранения. Одной из многих подтвердила это Весна Радосавлевич, директор Дома здравоохранения г. Бора: «Осмотры прошли великолепно, благодаря российскому врачу и бригаде поликлиники удалось прояснить общую картину состояния здоровья наших пациентов. Мы все довольны проделанной работой и надеемся на продолжение сотрудничества».

​ «Со своей стороны мы в очередной раз убедились в важности и востребованности работы «Мобильной клиники», а потому Русская Гуманитарная Миссия обязательно продолжит оказывать медицинскую помощь жителям Сербии», – отметили в РГМ.

Подробнее об итогах работы «Мобильной клиники» на сайте РГМ: https://rhm.agency

#Россотрудничество #Rossotrudnichestvo #rsgov #РусскийДом #RussianHouse #РусскийДомБелград #РускиДомБеоград #rhm #ргм #русскаягуманитарнаямиссия

#projectsinserbia #медицина #скораяпомощь #ambulance #russia #serbia

Бранимир Нешић је извршни директор Руске хуманитарне мисије на Балкану, правник, професор Спортске академије Београд. Уз његово залагање 2015. године у престоници Србије је отворено представништво Руске хуманитарне мисије и данас, седам година касније, он игра једну од кључних улога у активностима Мисије у балканском региону. У интервјуу за Журнал Руске хуманитарне мисије Бранимир Нешић је изнео своја размишљања о томе колико Срби познају Русију, а Руси Србију. Говорио је и о резултатима Руске хуманитарне мисије на Балкану, као и о даљим плановима организације.

– Шта је једног правника и професора повезало са Руском хуманитарном мисијом на Балкану?
– 2015. године у правну службу у којој радим стигла је молба за помоћ у оснивању представништва Руске хуманитарне мисије. Када сам прочитао статут организације и разговарао са њеним представницима, схватио сам да желим да будем део тог пројекта. То је конкретан реалан посао, а не фиктивна делатност тако уобичајена за многе организације цивилног друштва. То је оно чиме сам одувек желео да се бавим. Рад на отварању представништва Руске хуманитарне мисије на Балкану био је дуг и мукотрпан, али сам од почетка знао да је таква организација потребна Србији. За мене, као Србина, велика је част да учествујем у таквом пројекту, зато што сад могу да помажем не само пријатељима и породици, него и свим сународницима. Данас радим и у Руској хуманитарној мисији, и у правној служби. Ове две сфере се међусобно допуњују што доприноси постизању циљева којима тежим. Осим тога, професор сам на Спортској академији Београд, предајем спортско право, али рад у Руској хуманистарној мисији ми је омиљен и обављам га чистог срца.

– Каква помоћ је људима у Србији данас најпотребнија?
– Хвала Богу, Србија данас није у ситуацији у каквој је била 90-их година. Нама данас није толико потребна помоћ колико морална подршка. Србима је важно да знају и увере се да руско-српско пријатељство не постоји само на речима, него и на делима и да ће ово пријатељство у случају потребе спасити све нас.
– Које још организације пружају подршку Србима?
– Таквих организација је веома много. Постоји велики број руско-српских удружења која раде на развоју односа између две земље и обављају културну делатност. Посебно желим да издвојим Руско-српски хуманитарни центар. Ову организацију су 2012. године основале владе Русије и Србије. Најважнија сфера активности Центра је конкретна помоћ у ванредним ситуацијама, на пример, приликом поплава. И сарадници Руско-српског хуманитарног центра заиста брзо реагују и долазе у помоћ. Такође бих издвојио Руски дом у Београду. Ова установа је један од најактивнијих амбасадора руске културе у Србији. Док међу невладиним организацијама све до појављивања Руске хуманитарне мисије није било ниједне руске организације која би реално пружала подршку српском народу.

– Колико је ефикасан рад представништва Руске хуманитарне мисије на Балкану?
– Без устезања могу да кажем да је Руска хуманитарна мисија најактивнија и најефикаснија организације међу онима које се баве хуманитарним радом. Спреман сам и да се похвалим да смо за седам година постојања Мисије сваки пројекат који смо замислити такође и остварили. Наравно, у раду на сваком пројекту сусретали смо се са огромним бројем тешкоћа, али увек бисмо их све савладали. Данас сви у Србији знају за Руску хуманитарну мисију, мада ми никада нисмо интензивно радили са медијима. Чини ми се да та чињеница показује степен наше ефикасности. За време свог постојања Руска хуманитарна мисија је при реализацији својих пројеката потрошила 1,5 милиона евра. Многе друге организације, укључујући и западне НВО, проучавају наше искуство и реализују копије наших акција. На пример, ми у школама, на факултетима и у библиотекама организујемо „Руске кутке“, односно набављамо књиге и материјале на руском језику. И ево, сад у образованим установама у Србији почињу да се појављују „Амерички куткови“. Исто можемо рећи и за наш пројекат „Мобилна клиника“ у којем са лекарима обилазимо тешко приступачна насеља, углавном одсечена од остатка света, бесплатно спроводимо лекарске прегледе за све заинтересоване. Однедавно сличан пројекат реализују и хуманитарне организације других земаља. Не знам како је код њих, али нас људи увек дочекују раширених руку.

– Раширених руку се дочекују само представници Руске хуманитарне мисије или се то односи на Русе у целини?
– Срби воле Русе. И данас, упркос веома тешкој ситуацији у свету, 90% Срба подржава Русију. Важно је рећи да Руска хуманитарна мисија веома утиче на однос Срба према Русима. Наши пројекти показују да су Руси присутни у Србији, да Русија није неки замишљени „старији брат“ који се налази негде далеко. Он је ту, поред нас и пружа нам реалну помоћ. Било би дивно када би у Србији радило више организација као што је Руска хуманитарна мисија.
– Шта Срби знају о Русији?
– Сви становници Балкана, посебно Срби, знају да је руска култура једна од највећих на свету. Ми још од рођења, од обданишта учимо, читамо, слушамо много тога што долази из Русије. Свако дете од раног узраста познаје „Пећу и вука“ Прокофјева, руски класици су део школског програма књижевности.

– А како вам се чини, да ли је српска култура једнако позната Русима?
– Живео сам неколико година у Русији и са сигурношћу знам да просечан Рус о Србији зна врло мало. Али то се односи на општу културу, а ми смо повезани пре свега духовно. Многи Руси познају наше светитеље, чули су за наше манастире. Наша духовна повезаност је стабилна.
– Какви су даљи планови представништва Руске хуманитарне мисије на Балкану?
– Имамо у плану да развијамо односе са другим земљама балканског региона. Тренутно Руска хуманитарна мисија интензивно ради у Србији и Босни и Херцеговини, али интересовање за нашу организацију постоји и у Македонији, и у Црној Гори, чак и у Албанији. Важно је да знате да је политика једна ствар, а интересовање народа нешто друго. Спремност на сарадњу са нама изражавају становници свих ових земаља без обзира на политичка убеђења и вероисповест. Тако да ћемо развијати међународне везе. А краткорочни планови се односе на пружање помоћи онима који се данас налазе у зони ратних дејстава. Интензивно сакупљамо за њих хуманитарну помоћ, чинимо колико год можемо. За мене, као за Србина, веома је важно да пружањем помоћи узвратимо за ону подршку коју је моја земља добила и коју и даље добија од Руске хуманитарне мисије током свих ових година.

Извор:  Russia Beyond Србија

https://rs.rbth.com/zivot/94835-rusko-srpsko-prijateljstvo-spasiti-sve-nas