Конференција за новинаре Руске хуманитарне мисије
Говоре:
- Павел Сергејевич Дорохин, посланик Думе
- Валериј Викторович Иванов, председник парламентарне групе за сарадњу са Србијом
- Јевгениј Примаков, познати руски новинар, директор „Руске хуманитарне мисије“
- Михаил Бондар, руководилац Руске хуманитарне мисије за Балкан
- Даница Грујичић, неуролог
Модератор:
- Ђуро Билбија, новинар
СТАНОВНИЦИ Косовске Митровице нашли су се на самој ивици истинске хуманитарне катастрофе због онемогућеног снабдевања и најосновнијим лековима и животним потрепштинама.
Руској Хуманитарној Мисији, руским друштвеним и навладиним организацијама и добротворима стижу молбе да помогну становништву севера Косова и Метохије.
Ми смо сагласни са оценама које садрже забринутост поводом ситуације на северу те покрајине и стога не можемо пасивно стајати по страни.
Саопштавамо да смо спремни да организујемо достављање хуманитарне медицинске помоћи у угрожено подручје и да обезбедимо њену расподелу.
По информацијама из региона, због енормно повећаних царина на увоз робе у покрајину, као и због престанка испорука медикамената болницама у Косовској Митровици и другим градовима и насељима са већинским српским становништвом – угрожени су животи хиљада људи којима је неопходна медицинска помоћ: дијабетичара, оних којима је потребна дијализа, пацијената који чекају хируршке операције а болнице немају ни анестетике ни медицинске гасове.
Не упозоравају само медији да је ситуација крајње тешка него и медицинско особље, укључујући руководства болница, добротворне организације и удружења пацијената.
Стотине пацијената су принуђене да напуштају своје куће и станове и да прелазе на лечење у Београд и друге делове Србије.
Намеће се логично питање: постоје ли у свему овоме, с обзиром на позицију Приштине, елементи политике срачунате на присиљавање српског становништва да напусти покрајину Косову и Метохију?
Забрињавајућој ситуацији на Косову и Метохији, дакако, треба приступати непристрасно и са обезбеђивањем једнаког доступа медицинској помоћи независно од етничке, религиозне или политичке припадности.
Руска Хуманитарна Мисија је у сталној оперативној вези са медицинском заједницом и невладиним организацијама које јој шаљу ажуриране информације о стању у складиштима медицинских препарата и о стању у болницама севера Косова и Метохије.
Имамо у виду да Приштина не не престаје да медије и јавност доводи у заблуду тврдњама да не постоје никакви проблеми у снабдевању медикаментима.
Указујемо да је реалну ситуацију са снабдевањем медикаментима лако проверити у директним контактима са руководствима болница на северу покрајине.
Руска Хуманитарна Мисија, са својим истомишљеницима и колегама, започиње кампању прикупљања, куповине и отпремања медикамената у угрожене средине.
Позивамо све људе добре воље, организације и удружења да се прикључе кампањи.
Позивамо власти у Приштини да не прави сметње достави помоћи угроженима и њеној расподели.
Сматрамо да је ово несумњиво хуманитарно реаговање на кризну ситуацију и да ова акција пружања помоћи не сме бити искоришћена у политичке сврхе.
Уверена у хуманитарни значај једнаког доступа помоћи, а одбацујући религиозне, етничке и политичке разлоге и симпатије у хуманитарној сфери, Руска Хуманитарна Мисија делује у кризним регионима света и реализује конкретне пројекте на Балкану, у земљама Средње Азије и Блиског истока у областима образовања, медицине и инфраструктуре, сарађујући са међународним хуманитарним организацијама.
У складу са међународно признатим нормама пружања хуманитарне помоћи.
На конференцији за медије говорили су Јевгеније Примаков (депутат Државне Думе, члан Комитета за међународне послове), Павел Сергејевич Дорохин (депутат Думе), Алексеј Михаилович Полковников (генерални директор Руске хуманитарне мисије) и Михаил Александрович Бондар (директор Руске хуманитарне мисије за Балкан).
На конференцији је прочитано и писмо подршке које је др Даница Грујичић упутила организаторима скупа.
Обраћање Данице Грујичић:
Желим да поздравим све присутне медије и јавност, извињавам се што вам се обраћам на овај начин али због прелома ноге и заказаних операција на клиници спречена сам да будем физички присутна.
Да ли је могуће да у 21. веку у срцу Европе људи остају без лекова и без медицинске помоћи?! Да ли је могуће да због тога морају да се сазивају конференције за штампу и позивају људи добре воље да помогну?! Док се у свету праве апели да се помогне угроженим животињама, ми данас у 21. веку организујемо апел да се помогне људима јер остају без хране и лекова?! Да ли неко мисли да болест бира нацију и вероисповест?! Или да ће тиме што укине Србима могућност да се лече као људи решити своје политичке циљеве?!
Наравно да НЕ! Оне који су се некада бавили тероризмом а данас покушавају да буду политичари интересују једино лични интереси не добробит народа било да се тај народ зове српски или албански. Да ли је неко поставио питање међу Албанцима колико они болују, где се лече ти људи, на шта им личе болнице, ко им школује лекаре, колике су последице НАТО агресије међу њима? Или зарад личних интереса неколико криминалаца обичан народ мора да ћути и умире ћутке? Морам да истакнем да су здравствене последице осиромашеног уранијума и хемије још више угрозиле Албанце него нас. Те последице никада нису испитиване, нити су људи који су били изложени радијацији икада праћени. Деца која се данас разбољевају на Косову и Метохији нису дужна да буду таоци терориста. Нека се Албанци добро пресаберу и крену да утврђују колико их се разболело и умрло јер им нико није рекао какво се загађење догодило. Болесни Албанци са Косова и Метохије искључиво одлазе у болнице ван Косова и Метохије јер имају поверења у све лекаре осим својих и то је управо доказ где престаје политика а почињу реалне потребе људи за нормалним животом.
Напоменућу да је у последнњих пар месеци забрањено да на Косово и Метохију уђу спортисти, уметници и хуманитарци. Издвојићу пример Француза Арно Гујона, који је помоћ скупљену у Француској односио најугроженијима. Човек који се никада није бавио политиком нити давао политичке изјаве. Каквој будућности да се надају они који забрањују доброчинитеље а величају злочинце.
Овде се не ради о политици, ја нисам политичар и не бавим се дневном политиком, ја сам лекар и мој посао је да лечим људе, мојим колегама на Косову и Метохији је то ускраћено а нашем народу је ускраћено да буде излечен. Стање је јако тешко, болнице, домови здравља и апотеке остају без лекова. Србима, нарочито онима који живе у енклавама, је тешко да болесни долазе у централну Србију како би узели терапију. Искористићу прилику да позовем све људе добре воље да помогну угроженим људима у јужној српској покрајини јер је стање алармантно. Изузетно ми је драго да се Русија (као и обично без икакве велике помпе и рекламе) као прави и доказани пријатељ Србије одазвала позиву за помоћ. Лично, то сам и очекивала. Русија треба да буде пример како се помаже обесправљенима а све земље Европе треба да се угледају на њу, уместо што стварају лажне државе чији је једини циљ трговина дрогом и људима. Желим да помоћ оде у праве руке, онима којима је најпотребнија у угроженим местима. Позивам све искрене пријатеље Србије да помогну нашем народу о чијим правим, они који се највише декларативно залажу за људска права, уопште не мисле. Верујем да је ово само једна од првих акција које ће бити спроведене и да ће се у наредном периоду укључити још много људи и држава како би помогли најугроженијима.