Kategorija: Новости

Одржана промоција књиге „871 дан“ у Руском дому

Поводом 71. годишњице пробоја поморске минске блокаде Лењинграда, на иницијативу Центра за подршку ветерана и патриотског васпитања младих – „Повезаност између генерација“ и уз подршку Руске хуманитарне мисије и Руског дома у Београду, 5. јуна 2017. године у РУСКОМ ДОМУ (Београд, Србија), одржана је промоција српског издања књиге о блокади „871 дан“ ауторке Нинеле Корибске.

Ауторка књиге је као 10-годишња девојчица доживела почетак рата и у опседнутом Лењинграду проживела читаву блокаду од првог до последњег дана. На ћеркину молбу, она је своја сачувана сећања из детињства која сведоче о ратним страхотама тог времена пренела на папир, поткрепивши их фотографијама из централних руских архива.

У овом тренутку књига је преведена на енглески, француски, немачки, јерменски, естонски, мађарски, арапски и српски језик. Арапско издање поклоњено је читаоцима у Либану и Сирији у марту ове године за време посете представника претходно поменутих организација тим земљама.

 

 

Гостима промоције је био приказан књижевно – музички програм припремљен на основу књиге уз учешће победника међународног конкурса „Романсијада“, солисткиње Државног ансамбла „Русија“ Наталије Кирилове и музичара и композитора Дмитрија Маљцева. Аутор књижевно – музичког програма и главни руководилац пројекта НВО – „Повезаност између генерација“ је глумица Јулија Рудакова. По први пут представљен у Паризу у мају 2012. године, пројекат Јулије Рудакове изазвао је велико интересовање код гледалаца у иностранству и био предложен за промоцију од стране „Россотрудничества (Федералне Агенције за питања Заједнице Независних Држава, сународника у расејању и међународну друштвену сарадњу)“.

Други део промоције је био посвећен руско – српском дружењу. Представљена су музичка дела две земље у извођењу Наталије Кирилове и српског ансамбла КУД „Љубомир Ивановић – Геџа“ (руководилац Немања Радојковић).

Најава промоције књиге „871 дан“ аутора Нинел Корибске

Поводом 61. годишњице пробоја поморске минске блокаде Лењинграда, на иницијативу Центра за подршку ветерана и патриотског васпитања младих – „Повезаност између генерација“ и уз подршку Руске хуманитарне мисије и Руског дома у Београду, 5. јуна 2017. у 19 часова, одржаће се презентација српског издања књиге о блокади „871 дан“ ауторке Нинеле Корибске.

Ауторка књиге је као 10-годишња девојчица доживела почетак рата и у опседнутом Лењинграду проживела читаву блокаду од првог до последњег дана. На ћеркину молбу, она је своја сачувана сећања из детињства која сведоче о ратним страхотама тог времена пренела на папир, поткрепивши их фотографијама из централних руских архива.

Гости:
– Наталија Кирилова – солисткиња Државног ансамбла „Русија“
– Дмитриј Маљцев – музичар и композитор,
– Јулуја Радакова – глумица
– КУД „Љубомир Ивановић – Геџа“

Улаз слободан

Тона руских књига као поклон Београду

Руски фонд културе, Руска хуманитарна мисија, Амбасада Русије у Србији и Библиотека града Београда отворили су посебан фонд – Библиотеку руске књижевности „Сергеј Михалков“. То је 15. оваква библиотека у свету. На свечаној церемонији отварања присуствовали су заменица председника Руског фонда културе Јулија Суботина-Михалкова (удовица Сергеја Михалкова) и унук писца, редитељ и продуцент Јегор Кончаловски.

Две хиљаде руских књига, око тоне интелектуалне вредности ових дана је доспело у Београд. Библиотекари Уљановска и Магнитогорска су свакој књизи нашли своје место на полицама библиотеке „Владан Десница“ у Сава центру.

Надежда Јерјохина, сарадница Руског фонда културе:

„То је само почетак. Попуњаваћемо ову библиотеку новим књигама, скупљаћемо књиге и слати их у Београд. Планирамо многе нове заједничке пројекте. Доводићемо данас значајне руске писце, прегаоце културе и наставићемо дружење са вама.“

Како ће деца одрасти зависи од књига које читају

Сада сваки Београђанин има могућност да чита књиге уз које су одрастале генерације Руса. Међу њима је много тих које је написао сам Сергеј Михалков, омиљени руски дечији писац, у чију част је и названа библиотека. Удовица писца Јулија Суботина-Михалкова је захвалила свима који су учествовали у отварању библиотеке:

„Није био лак задатак донети такву количину књига у Београд, организовати пут кадета Московског музичког училишта. У томе су нам помогли Министарство одбране и Министарство спољних послова, Фонд руски мир, неколико издавачких кућа, које су понудиле бесплатно књиге, најбоље обрасце руске књижевности за децу и одрасле. Како је говорио мој чувени муж: Данас деца, сутра – народ. Како ће деца одрасти зависи од књига које читају.“

Јегор Кончаловски, филмски режисер, продуцент, унук Сергеја Михалкова:

„За мене је веома важно да се ово догађа управо у Србији. То значи да овај чувени песник живи, да ће живети и да ће и даље развијати својим стваралаштвом, својим стиховима руску идеју, руски свет и руски језик.“

Пред нама је читава књига открића

Библиотека града Београда која је отворила специјални фонд – Библитеку руске књижевности „Сергеј Михалков“ део је удружења где свакога дана долази до новог открића. Руски фонд културе подржава дечије пројекте из различитих земаља, књижевне конкурсе, конкурс најбољег видео прилога о књизи и тд. О победницима и њиховим делима сазнају све библиотеке „Сергеј Михалков“ по читавом свету, а таквих је већ 15. Библиотека града Београда и њени читаоци могу да учествују у свим тим пројектима.

Бранимир Нешић, руководилац Руске хуманитарне мисије:

„Руска хуманитарна мисија планира за јесен отварање сличне библиотеке у Зрењанину. Наша заједничка сарадња са Фондом руске културе постоји већ дуги низ година и заједно смо већ успели да спроведемо сличне пројекте: донирамо књиге библиотекама у Медвеђи и Белој Цркви.“

Чланарина библиотеке „Сергеј Михалков“ за одрасле која важи годину дана кошта 750 динара, за децу до 14 година – 400 динара.

Извор: Руска Реч

Руски фонд културе и Руска хуманитарна мисија донирале књиге Белој Цркви

Руски фонд културе и Руска хуманитарна мисија су у оквиру пројекта „Руски кутак“ посетиле Белу Цркву и Народној библиотеци у Белој Цркви и библиотеци Средње техничке школе „Сава Мунћан“, донирале око 500 књига класичне и дечије литературе на руском језику. Свечаност поводом уручења књига увеличана је посетом оркестра Московског кадетског корпуса, који је граду који баштини традицију руског кадетства поклонио гала концерт који је одржан у сали Средње техничке школе „Сава Мунћан“.

Такође, приликом овог боравка искоришћена је прилика да се посети гробље руских емиграната у Белој Цркви и ода пошта преминулим и погинулим кадетима, који су своје уточиште двадесетих година прошлог века пронашли у Југославији и Белој Цркви. Делегацију Руског фонда културе, Руске хуманитарне мисије и руске организације „Веза генерација“ , као и оркестра Московског музичког кадетског корпуса примио је Председник Скупштине Општине Бела Црква Милан Алексић, који је истакао значај руске емиграције за развој Беле Цркве. Организацију и програм боравка руске делегације и оркестра Московског музичког кадетског корпуса у Белој Цркви био је поверен српско-руском друштву „Бела Црква“ и господину Владимиру Кастељанову, који је још једном Белоцркванима пренео важност и дух руског кадетства.

 

 

Дачић: Решити статус Хуманитарног центра или га угасити

Први потпредседник Владе Србије Ивица Дацић најавио је да ће следеће недеље покренути иницијативу код премијера Александра Вучића за решавање дипломатског статуса Српско-руског хуманитарног центра у Нишу.

„То питање мора да се реши, овако или онако. Ја имам посебну одговорност јер смо Сергеј Шојгу и ја оформили тај центар“, рекао је Дачић за „Политику“.

Он каже да је Споразум о условима боравка, привилегијама и имунитетима Српско-руског хуманитарног центра „на чекању“ још од августа 2014. године.

Шеф дипломатије је подсетио да је бивши председник Борис Тадић са тадашњом државном секретарком Кондолизом Рајс 2006. године потписао Споразум о зашити статуса и приступу коришћења инфраструктуре у Србији, у ком се каже да ће статус особља САД (оружане снаге и цивилно особље Министарства одбране) бити еквивалентан статусу административног и техничког особља амбасаде САД.

У споразуму између чланица НАТО-а и осталих држава учесница Партнерства за мир, потврђеног у Скупштини Србије 2015. године, такође су сличне формулације, каже Дачић, док Војна канцеларија НАТО-а суштински има дипломатски имунитет.

Дачић указује да ово већ трећу годину изазива сметње у функционисању центра у Нишу будући да Русија не издваја средства која је наменила јер није решен статус.

„Ово питање се мора решити или центар угасити. Србија мора да гледа свој интерес, ако већ има билатералне споразуме са другим земљама, онда треба да има са Русијом“, закључио је Дачић.

извор – sputnik.rs