Категорија: Здравство

Јевгениј Примаков: НАТО је већину ствари које жели у Србији већ добио

Европски савезници САД-а већ разумеју да је став Вашингтона по питању Русије помало чудан. Не мислим да НАТО има насушну потребу да Србија постане и званично њихов члан, јер су већину ствари на које су претендовали — добили. За Србију је најбоље да прикочи и да види шта ће се даље дешавати са Европском унијом.

Јевгениј Примаков је познати руски новинар, директор „Руске хуманитарне мисије“ која помаже у Србији и саветник је председника руске Думе Вајачеслава Володина за међународна и хуманитарна питања. Осим што носи име свога деде који је Србима остао у срцима због тога што је 1999. када је почела агресија НАТО-а на нашу земљу, у знак протеста на пола службеног пута ка Америци окренуо авион и вратио се у Москву, изгледа да је наследио и љубав према Србији. Примаков Млађи, ипак, на питање Спутњика да ли место саветника значи и да ће ући активно у политику, одговара са — не.

„Нећу се бавити политиком. Ја сам саветник, а то није политичка функција већ стручна, експертска функција. То што сам саветник не значи и да сам политичар“.

Како оцењујете данас руско- српске односе?

— Колико је мени познато, односи су добри, тим пре што си добри и лични односи председника Србије Александра Вучића и председника Руске Федерације Владимира Путина.

Да ли сте упознати са проблемом Косова?

— Знам колико и ви. Ми не признајемо Косово као државу и засад не видимо никакав разлог да преиспитујемо свој однос о том питању.

Колико знате о плану председника Србије за шири дијалог о Косову унутар Србије?

— Пазите, једна је ствар то кад се жели јавна расправа, то не може бити лоше. Када се разговара, то је увек добро. Када председник Вучић говори о неопходности дијалога, он не говори о томе да треба признати Косово. То су потпуно различите ствари.

Србија је окружена земљама које су приступиле НАТО-у. Да ли због такве позиције може да дође на неки начин до удаљавања од Русије? Да ли милите да би Србија због своје геостратешке позиције могла бити „приморана“ да постане део НАТО-а у неком тренутку?

— Ви сматрате да би НАТО могао да вас „узме“ зато што сте окружени њим? Постоје међународни уговори који гарантују суверенитет Србије, али они, нажалост, не функционишу када је реч о Косову. Насилно отимање Косова од Србије је кршење међународног права. Ја мислим, и то је моје лично мишљење, да можете да рачунате на подршку Русије, као што се то дешавало у нашој заједничкој историји. Да ли ће или не нека држава да ступи у НАТО, то је унутрашња ствар сваке конкретне земље. Али, нажалост, Русија то не може да посматра добронамерно, зато што ми сматрамо да је НАТО усмерен против нас.

Дакле, уколико би Србија ушла у НАТО, то би изменило односе између ње и Русије?

— Русија би била сигурно разочарана ако би Србија званично и формално то урадила, јер би то било усмерено против Русије. Не мислим да би то Србија урадила, зато што је у Србији јавно мњење против НАТО-а. Ми разумемо да председник Вучић мора да левитира. Добро сте приметили да је Србија окружена државама НАТО-а, уз то Србија гради своје односе са Европском унијом, а тамо постоје узајамне везе са питањем НАТО-а. Зато је и донета одлука која им даје дипломатски имунитет, да могу да се крећу по територији Србије и користе војну и обавештајну инфраструктуру. Ја не мислим да права која НАТО данас има овде значе и да НАТО има насушну потребу да инсистира на званичном уласку Србије, јер су већину ствари на које су желели да претендују — добили.

Зашто мислите да се Запад толико узнемирио због Руског хуманитарног центра у Нишу?

— Запад данас негативно гледа на Русију… Заправо, међу нама је у току „хладни рат“. По мом мишљењу, и само присуство Русије у Србији је узнемиравајући фактор који их нервира. Приступ Запада овоме што ми радимо је често ирационалан.

Амерички Конгрес је поново изгласао нове још оштрије санкције према Русији. Како ће то утицати на односе Русије са Америком?

— Председник Трамп то још увек није одобрио. Ми смо у Русији рачунали да ће нова америчка администрација бити много прагматичнија и самосталнија од претходне. Нажалост, администрација, а кад то кажем имам у виду Белу кућу, можда је и прагматична, али она је ограничена околностима и притисцима које на њу врши Демократска партија и део Републиканске партије. Сви знамо која хистерија постоји због наводних односа са Русијом и са Кремљом, а Трамп не демонстрира самосталност у односу на руску страну. Да, он може да одбије да потпише ову одлуку о новом пакету санкција Русији, али то ће да изазове буру протеста и негодовања унутар Америке. Ако потпише, показаће да није потпуно самосталан. Штавише, европски савезници САД већ разумеју да је став Вашингтона о овом питању помало чудан.

Да ли ће Европа наставити да иде за Америком и њеном политиком у односу на Русију или ће, да тако кажемо, отказати „послушност“ Америци?

— Немам недвосмислен одговор на то. Сада Европа има много проблема од миграционих, економских… За Европу је остало веома мало обједињујућих фактора који је консолидују. То су питање Русије и устаљена традиција у ЕУ да следи став Америке. Зато упутити изазов Вашингтону за ЕУ сада значи још веће заоштравање кризе. Сећате се кад је Америка напала Ирак, са којим тешкоћом су окупили коалицију за подршку. Имали сте антиратне протесте у Немачкој, Фрацуској и колико је тада било тешко ЕУ у њиховим унутрашњим односима. Данас је ситуација због свих постојећих криза још гора. Они су у ћорсокаку. Ако баце изазов Америци, нестаје још један фактор консолидације Европе. Ако наставе да прате политику Америке, сами себе терају у кризу јер раде оно што им не иде у корист… Није у интересу Европе да прекине изградњу „Северног тока 2“. Они су сад у ћорсокаку и зато немам недвосмислени одговор шта ће бити и како.

Да ли мислите да ће Европска унија, како је сада устројена, опстати?

— Она безусловно мора да се мења. Долазак Емануела Макрона на чело Француске одушевио је старе европске елите јер су очекивали да ће побеђивати антиелитистичке популисте. Али Макрон је само део система. Они су нашли ново лице, али из система, и сада покушавају да га адаптирају. Мислим да то неће успети, али сачекајмо да видимо исход избора у Немачкој, како ће тећи „брегзит“. Онда ћемо имати тачнију прогнозу шта ће се променити ЕУ. Али чињеница је да ће се она мењати.

Каква будућност чека Србији у троуглу између Америке, ЕУ и Русије?

— Русија разуме да су ваши економски интереси више окренути ка ЕУ него ка Русији. Робна размена између Србије и Русије не може да се пореди са тим. Зато ми разумемо да ћете ви јачати своје економске и привредне везе са Европом. Но, мислим да је за Србију најбоље да прикочи и да види шта ће се даље дешавати. Ситуација када неке земље из ЕУ желе да побегну из савеза јер ЕУ има огромне и тешке проблеме, а Украјина покушава брзо да уђе, чудна је. Зато је за вас најбоље да прво све добро сагледате и да не журите да донесете одлуку.

 

https://rs.sputniknews.com/intervju/201707291112093671-primakov-srbija-eu-rusija-/

Руска хуманитарна мисија уручила санитетско возило Дому здравља у Медвеђи


Свечана предаја возила руководству и запосленима у Дому здравља Медвеђа била је одржана 27.07.207. године. У центру града, испред зграде Скупштине Општине Медвеђа уприличена је свечаност уручења возила Дому здравља у Медвеђи. Свечаности је присуствовао велики број званица из Србије и Русије, представници лолалне самоуправе као дипломтски представници Руске Федерације у Републици Србији, на челу са Амбасадором Александром Васиљевичем Чепурином.

«Руска хуманитарна мисија» је у Русији организовала сакупљање средстава за куповину и опремање санитетског возила намењеног Дому здравља у Медвеђи.

Потешкоће у организовању транспорта лекара на територији општине Медвеђа везание су за тешку конфигуравцију терена, велику разуђеност насеља, као и њихову удаљеност. Возни парк Дома здравља чини свега неколико возила, махом марке ЛАДА НИВА-2131 из 2008, 2009 и 2013 године, од којих две нису у возном стању, те се ни не користе. Осим тога, у возилима такве конфигурације није могуће превозити пацијенте у лежећем положају.

 

 

Дом здравља у Медвеђи није једина медицинска установа у овом региону, међутим како се медицински пунктеви у Равној Бањи, Бучумету, Туларама, Лецу, Редкоцеру не снабдевају регуларно медицинским препаратима и лековима, брига о пацијентима из овог краја, поготово тежим болесницима, поверена је лекарима у Медвеђи и амбуланти у Сијаријској Бањи.

Ново санитетско возило било је неопходно не само ради повећања квалитета и нивоа здравствене заштите у граду Медвеђи, већ је то било и животна потреба оних људи, који живе у тешко доступним, удаљеним деловима општине, са неразвијеном транспортном и путном инфраструктуром.

Средства за куповину возила хитне помоћи пристигла су од грађана Русије. Основни део средстава за опремање возила добијен је је од Фонда Алишера Усманова «Уметност, наука и спорт».

Возило које је донирано Дому здравља у Медвеђи најсавременије је ове врсте у Србији.

Успех акције за прикупљање средстава за куповину возила хитне помоћи за ДЗ Медвеђа

Возило хитне помоћи намењено Дому здравља у Медвеђу, купљено је захваљујући средстивма прикупљеним од стране грађана Русије, у акцији коју су подржали многе јавне личности Русије и Србије.

Један од најактивнијих међу њима био је српски глумац Милош Биковић.

Њему, али и свима који су својим учешћем допринели да ова акција успе, Руска хуманитарна мисија се захваљује.

РХМ сакупила средства за санитетско возило у Дому здравља Медвеђа

«Руска хуманитарна мисија» је у Русији организовала сакупљање средстава за куповину и опремање санитетског возила намењеног Дому здравља у Медвеђи.

Потешкоће у организовању транспорта лекара на територији општине Медвеђа везани су за тешку конфигуравцију терена, велику разуђеност насеља, као и њихову удаљеност. Возни парк Дома здравља чини свега неколико возила, махом марке ЛАДА НИВА-2131 из 2008, 2009 и 2013 године, од којих две нису у возном стању, те се ни не користе. Осим тога, у возилима такве конфигурације није могуће превозити пацијенте у лежећем положају.
Дом здравља у Медвеђи није једина медицинска установа у овом региону, међутим како се медицински пунктеви у Равној Бањи, Бучумету, Туларама, Лецу, Редкоцеру не снабдевају регуларно медицинским препаратима и лековима, брига о пацијентима из овог краја, поготово тежим болесницима, поверена је лекарима у Медвеђи и амбуланти у Сијаријској Бањи.

Ново санитетско возило неопходно је не само ради повећања квалитета и нивоа здравствене заштите у граду Медвеђи, већ је то животна потреба оних људи, који живе у тешко доступним, удаљеним деловима општине, са неразвијеном транспортном и путном инфраструктуром.

Средства за куповину возила хитне помоћи пристигла су од грађана Русије. Основни део средстава за опремање возила добијен је је од Фонда Алишера Усманова „Уметност, наука и спорт“.

Свечана предаја возила руководству и запосленима у Дому здравља Медвеђа одржаће се 27 јула 2017 г.

Додатна информација:

Након оружаних сукоба 90-их, Србија по многим параметрима квалитета живота заостаје за својим европским комшијама. Општина Медвеђа је једна од најнеразвијенијих општина у Србији. По површини, општина Медвеђа је једна од највећих у држави са 524 км2, са веома брдовитим и неприступачним тереном. Општина има 10 760 становника. Дом здравља у Медвеђи ( Ул. Николе Тесле бр.4) пружа медицинску помоћ становништву и суседних административних територија Централне Србије (Секирача, у општини Куршумлија) и северног дела Косова (Медреговац у општини Подујево и Порошица у општини Приштина). У болници је стално запослено 63 радника.

РХМ посетио Крушевац

Представници Регионалног представништва РХМ, у понедељак су посетили град Крушевац, где су са представницима локалне самоуправе, предвођених Замеником градоначелника Весном Лазаревић и директором болнице др Весном Стевић Гајић разматрали могућности и облике будуће сарадње.
Договорена је динамика реализације неких од пројеката, а њихов почетак очекује се ускоро.