Први потпредседник Владе Србије Ивица Дацић најавио је да ће следеће недеље покренути иницијативу код премијера Александра Вучића за решавање дипломатског статуса Српско-руског хуманитарног центра у Нишу.

„То питање мора да се реши, овако или онако. Ја имам посебну одговорност јер смо Сергеј Шојгу и ја оформили тај центар“, рекао је Дачић за „Политику“.

Он каже да је Споразум о условима боравка, привилегијама и имунитетима Српско-руског хуманитарног центра „на чекању“ још од августа 2014. године.

Шеф дипломатије је подсетио да је бивши председник Борис Тадић са тадашњом државном секретарком Кондолизом Рајс 2006. године потписао Споразум о зашити статуса и приступу коришћења инфраструктуре у Србији, у ком се каже да ће статус особља САД (оружане снаге и цивилно особље Министарства одбране) бити еквивалентан статусу административног и техничког особља амбасаде САД.

У споразуму између чланица НАТО-а и осталих држава учесница Партнерства за мир, потврђеног у Скупштини Србије 2015. године, такође су сличне формулације, каже Дачић, док Војна канцеларија НАТО-а суштински има дипломатски имунитет.

Дачић указује да ово већ трећу годину изазива сметње у функционисању центра у Нишу будући да Русија не издваја средства која је наменила јер није решен статус.

„Ово питање се мора решити или центар угасити. Србија мора да гледа свој интерес, ако већ има билатералне споразуме са другим земљама, онда треба да има са Русијом“, закључио је Дачић.

извор – sputnik.rs

Директан пренос доставе хуманитарне помоћи Руске хуманитарне мисије кампу у Даравану, Јемен

https://www.facebook.com/sputnik.france/videos/1353917281335014/

Протеклог викенда Руска Хуманитарна Мисија је боравила у Босни и Херцеговини, где је у засеоку Сватовац крај Тузле, реализовала акцију помоћи породици Назифа Мујића као и комплетном становништву овог засеока, у намери да отпочну са сточарском производњом, и на тај начин себи обезбеде услове за нормалан живот.

Сам живот Назифа Мујића, босанскохерцеговачког рома из околине Тузле, могао би се описати у неколико речи: од сакупљача гвожђа до филмске звезде и назад.
Када је 2013. Године на берлинском филмском фестивалу добио престижну награду сребрног медведа као натуршчик за улогу у филму „Епизода у животу берача жељеза“ , у којем је представљен тежак живот рома који преживљавају сакупљајући и продајући старо гвожђе, мислио је да ће му се живот из корена променити. Можда и није очекивао трајну славу и нове филмске ангажмане, али је веровао да ће ипак боље живети.

Нажалост, како су слике гламура црвеног тепиха и звуци аплауза са церемоније доделе награда из дана у дан бледеле, тако се и живот Назифа и његове породице враћао на почетак. Само што је сада тај почетак био много тежи и болнији. Остао је без посла, нарушеног здравља и он и његова супруга Сенада, са троје деце које желе да школују а новца нема ни за храну а камоли за школовање. Азил у Немачкој, где је провео шест месеци у кампу за избеглице, није добио.

Посао сакупљача гвожђа се све мање плаћа и на крају, да би преживео, продаје и берлинског сребрног медведа своју прву и вероватно једину филмску награду.

Након сусрета са Назифом Мујићем, на питање, како му се може помоћи, одговорио је да би му свака помоћ добродошла, али да он заједно са својом породицом и рођацима, жели да отпочне сточарску производњу у крају у коме живи. Имајући у виду да би на овај начин се могла дати шанса већем броју људи да обезбеде минималне услове за живот и рад, руска хуманитарна мисија је одлучила да им помогне у тој намери. Тако су од протеклог викенда нови становници засеока сватовац, крава Брезуља и теленце Милко.

Спасиоци Српско-руског хуманитарног центра у Нишу претходних дана учествовали су у неколико акција спасавања и проналажења завејаних људи на југу Србије. Тај Центар, отворен пре четири године, на основу спроразума две владе много пута до сада је, у сарадњи са Сектором за ванредне ситуације МУП-а Србије реаговао у време елементарних непогода у земљи и у региону.

Из срца Српско-руског хуманитраног центра у Нишу сваке секунде се прати хидрометоролошка ситуација у региону, размењују подаци са Москвом и Женевом и планирају акције за отклањане последица ванредних ситуација.

Директор Српско-руског хуманитарног центра у Нишу Бојан Гламочлија истиче да су те инфорамције су веома значајне. „Оне се односе на космички мониторинг и на моделирање сваке ванредне ситуације – било да је то пожар, полава или нешто друго може да се предвиди у реалном времену“, објашњава Гламочлија.

Никита је руски спасилац. Широм света учествовао је у бројним акцијама руског Министартсва за ванредне ситуације, а у наредна три мееца обучаваће у Србији наше спасиоце и ватрогасце.

„Ваши људи су велики професионалци. Разменићемо искуства и показати им како раговати у време земљотреса, поплава, великих саобраћајних несрећа, непредвиђених ситуација“, каже Никита Потапов.

Овај центар је Србији до сада помогао са више од 20 милиона евра. Држава је добила је 18 пожарно-спасилачких возила, 20 теренских аутомобила, четири робота и неколико стотина тона хуманитарне помоћи.

Одавде је претходних година слата опрема пут Албаније, Босне и Словеније. Опремљени су и прихватни центри за мигранте у Прешеву, Шиду и Кањижи.

Руски специјалци гасили су хеликоптерима пожаре у Србији и Босни, евакуисали поплављене, спасавали завејане и за нешто више од осам година од неексплодираних бомби очистили нешто више од четири хиљаде квадратних метара.

Вришилац дужности кодиректора центра Вјачеслав Власенко наглашава да Србији и земљама у окружењу овај центар много значи, али нажалост политички разлози праве понекад одређене препреке. „Отворени смо за разне делегације, за све медије, јер овде тајни нема“, додаје Власенко.

Ове године планирано је усавшавање и техничко опремање полигона за висинску обуку наших спасилаца у Нишу. Кроз сличну обуку у Москви је до сада прошло 300 професионалаца из Србије.

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/2595807/srpsko-ruski-humanitarni-centar–srediste-spasilackih-akcija.html