Kategorija: Новости

Пројекат “Регионални форуми страних дипломаца Русије”

Posted by RHM on

Корпоративна непрофитна организација Асоцијација дипломаца широм света
Регионални форуми иностраних дипломаца Русије

Саопштење за јавност

Пројекат “Регионални форуми страних дипломаца Русије” има за циљ интензивирање рада са (дипломцима) алумни и алумни удружењима изван Руске Федерације, одржавањем регионалних алумни састанака у којима ће учествовати челници Алумни удружења, истакнути дипломци, јавне личности и универзитети Руске Федерације.

Догађаји (изложбе универзитета, тренинзи, семинари) организовани током Форума дипломаца присуствоваће представници универзитета, руководиоци удружења дипломаца руских (совјетских) универзитета из Русије и страних земаља, лидери невладиних организација, студенти и студентска удружења. Учесници ће добити идеју о методама рада са дипломираним студентима и њиховим удружењима, као и састанцима који ће са собом донети циљ да помогну у повећању пословних и хуманитарних веза дипломаца са Русијом и њиховим универзитетима, формирању међународних пројеката и повећању прилива страних студената на руске универзитете.

Програм ће укључивати теме као што су: правни аспекти стварања и развоја алумни удружења (дипломаца); запошљавање страних студената на руске универзитете; интеракција са пословним заједницама; разматрање проблема и ефикасних начина за промовисање запошљавања страних студената; формирање и одржавање базе података дипломираних студената. Руски универзитети ће моћи да представе своје образовне програме, програме размене студената, међународне догађаје и пројекте.

Главни циљеви пројекта су промоција руског образовања, јачање позиције руског језика у иностранству и развој компетенција међу универзитетским особљем, лидерима удружења, студентима у правцу рада са иностраним дипломцима, иностраним студентима, удружењима дипломираних студената. Пружање методичке, консултантске и информативне помоћи, укључујући и правна питања. Информисање јавности о резултатима и напретку пројекта уз учешће руских и страних медија.

План одржавање форума:
10. – 15. мај – Либан;
14. – 15. мај – Сирија;
28. – 30. јун – Србија;
27. – 29. септембар – Лаос.

Избор места одређен је актуелним стварањем и развојем удружења дипломираних студената у овим земљама. Пројекат “Регионални форуми страних дипломаца Русије” спроводи се уз подршку Фондације за председничке грантове, Федералне агенције за заједницу независних држава, сународника који живе у иностранству и међународне хуманитарне сарадње (Россотрудницхество) и Федералне агенције за питања младих (Росмолодезх).

Контакт за комуникацију
Churgulia Lasha
шеф прес службе
Tel .: +7 (919) 77 88 987, +7 (916) 162 3232
E-Mail: press@alumnirussia.org

https://www.alumnirussia.org

Руска Хуманитарна Мисија на форуму МАПРЈЛ

Posted by RHM on

На Филозофском факултету Универзитета у Нишу 21-22 децембра одржан је форум Међународне асоцијације предавача руског језика и литературе (МАПРЈЛ) на тему: „Дуг, одговорност, време: савремена слика света кроз призму руске културе“. Форум је организован на иницијативу Владе града Москве, Руске хуманитарне мисије, уз организациону подршку Руског центра науке и културе у Београду (Руски дом).

О сазнајно-филозофским проблемима савремене руске литературе, кључним правцима друштвене мисли, тенденцијама и проблемима руских кинематографа, као и образовним могућностима руских униерзитета, магистрантима и докторандима Нишког универзитета, који изучавају руски језик, говорили су водећи стручњаци са руских универзитета.

У саставу делегације из Русије били су: Генерални секретар МАПРЈЛ Наталија Владмировна Брунова; директор секретаријата МАПРЈЛ, доктор педагошких наука Александар Владимирович Кротишев; доктор филолошких наука, доктор културологије, професор катедре лексикографије и теорије превода факултета страних језика Московског Државног Универзитета им Ломоносова Владимир Станиславович Јелистратов; доктор филолошких наука, доцент филолошког факултета Санкт-Петербургшког државног универзитета Андреј Дмитриевич Степанов.

Семинар посвећен методици предавања руског језика као страног језика провели су најеминентнији експерти ове области. Између осталих, ту су били: доктор филолошких наука, професор, шеф катедре руског језика и методике његовог предавања Универзитета РУДН из Москве, Виктор Михајлович Шаклеин; доцент катедре руског језика као страног и методике његовог предавања Санкт-Петербургшког државног универзитета Алексеј Јегоревич Павлов; доцент катедре руског језика као страног и методике његовог предавања Санкт-Петербургшког државног универзитета Љубав Дмитриевна Бугајева.

Током обраде тема била је присутна жива интеракција међу учесницима и предавачима, која се огледала се у обиљу питања и реплика.

Русская Гуманитарная Миссия на форуме МАПРЯЛ

21-22 декабря в Нише (Сербия) на Философском факультете Нишского университета состоялся форум Международной ассоциации преподавателей русского языка и литературы (МАПРЯЛ) с темой: «Долг, ответственность, время: современная картина мира сквозь призму русской культуры». Форум прошёл по инициативе Правительства Москвы, АНО «Русская Гуманитарная Миссия», при организационной поддержке Российского центра науки и культуры в Белграде (Русский дом).

О нравственно-философских проблемах современной русской литературы, ключевых направлениях общественной мысли, тенденциях и проблематике российского кинематографа и образовательных возможностях российских вузов магистрантам и аспирантам Нишского университета, изучающим русский язык, рассказали ведущие специалисты российских вузов.
В составе делегации: Генеральный секретарь МАПРЯЛ Брунова Наталья Владимировна; директор секретариата МАПРЯЛ, кандидат педагогических наук Коротышев Александр Владимирович; доктор филологических наук, доктор культурологии, профессор кафедры лексикографии и теории перевода факультета иностранных языков МГУ Елистратов Владимир Станиславович; доктор филологических наук, Ph.D., доцент филологического факультета Санкт-Петербургского государственного университета Степанов Андрей Дмитриевич.

Мастер-классы по методики преподавания русского языка как иностранного провели крупнейшие эксперты направления. Среди них: доктор филологических наук, профессор, заведующий кафедрой русского языка и методики его преподавания Российского университета дружбы народов Шаклеин Виктор Михайлович; доцент кафедры русского языка как иностранного и методики его преподавания Санкт-Петербургского государственного университета Павлов Алексей Игоревич; доктор филологических наук, доцент кафедры русского языка как иностранного и методики его преподавания Санкт-Петербургского государственного университета Бугаева Любовь Дмитриевна.

Живой отклик массовой аудитории выражался в обилии вопросов и реплик в процессе обсуждения заявленных тем.

Нови пројект Руске Хуманитарне Мисије усмерен на спречавање хуманитарне катастрофе на Косову и Метохији

Posted by RHM on

Конференција за новинаре Руске хуманитарне мисије

Говоре:

  • Павел Сергејевич Дорохин, посланик Думе
  • Валериј Викторович Иванов, председник парламентарне групе за сарадњу са Србијом
  • Јевгениј Примаков, познати руски новинар, директор „Руске хуманитарне мисије“
  • Михаил Бондар, руководилац Руске хуманитарне мисије за Балкан
  • Даница Грујичић, неуролог

Модератор:

  • Ђуро Билбија, новинар

СТАНОВНИЦИ Косовске Митровице нашли су се на самој ивици истинске хуманитарне катастрофе због онемогућеног снабдевања и најосновнијим лековима и животним потрепштинама.

Руској Хуманитарној Мисији, руским друштвеним и навладиним организацијама и добротворима стижу молбе да помогну становништву севера Косова и Метохије.

Ми смо сагласни са оценама које садрже забринутост поводом ситуације на северу те покрајине и стога не можемо пасивно стајати по страни.

Саопштавамо да смо спремни да организујемо достављање хуманитарне медицинске помоћи у угрожено подручје и да обезбедимо њену расподелу.

По информацијама из региона, због енормно повећаних царина на увоз робе у покрајину, као и због престанка испорука медикамената болницама у Косовској Митровици и другим градовима и насељима са већинским српским становништвом – угрожени су животи хиљада људи којима је неопходна медицинска помоћ: дијабетичара, оних којима је потребна дијализа, пацијената који чекају хируршке операције а болнице немају ни анестетике ни медицинске гасове.

Не упозоравају само медији да је ситуација крајње тешка него и медицинско особље, укључујући руководства болница, добротворне организације и удружења пацијената.

Стотине пацијената су принуђене да напуштају своје куће и станове и да прелазе на лечење у Београд и друге делове Србије.

Намеће се логично питање: постоје ли у свему овоме, с обзиром на позицију Приштине, елементи политике срачунате на присиљавање српског становништва да напусти покрајину Косову и Метохију?

Забрињавајућој ситуацији на Косову и Метохији, дакако, треба приступати непристрасно и са обезбеђивањем једнаког доступа медицинској помоћи независно од етничке, религиозне или политичке припадности.

Руска Хуманитарна Мисија је у сталној оперативној вези са медицинском заједницом и невладиним организацијама које јој шаљу ажуриране информације о стању у складиштима медицинских препарата и о стању у болницама севера Косова и Метохије.

Имамо у виду да Приштина не не престаје да медије и јавност доводи у заблуду тврдњама да не постоје никакви проблеми у снабдевању медикаментима.

Указујемо да је реалну ситуацију са снабдевањем медикаментима лако проверити у директним контактима са руководствима болница на северу покрајине.

Руска Хуманитарна Мисија, са својим истомишљеницима и колегама, започиње кампању прикупљања, куповине и отпремања медикамената у угрожене средине.

Позивамо све људе добре воље, организације и удружења да се прикључе кампањи.

Позивамо власти у Приштини да не прави сметње достави помоћи угроженима и њеној расподели.

Сматрамо да је ово несумњиво хуманитарно реаговање на кризну ситуацију и да ова акција пружања помоћи не сме бити искоришћена у политичке сврхе.

Уверена у хуманитарни значај једнаког доступа помоћи, а одбацујући религиозне, етничке и политичке разлоге и симпатије у хуманитарној сфери, Руска Хуманитарна Мисија делује у кризним регионима света и реализује конкретне пројекте на Балкану, у земљама Средње Азије и Блиског истока у областима образовања, медицине и инфраструктуре, сарађујући са међународним хуманитарним организацијама.

У складу са међународно признатим нормама пружања хуманитарне помоћи.

На конференцији за медије говорили су Јевгеније Примаков (депутат Државне Думе, члан Комитета за међународне послове), Павел Сергејевич Дорохин (депутат Думе), Алексеј Михаилович Полковников (генерални директор Руске хуманитарне мисије) и Михаил Александрович Бондар (директор Руске хуманитарне мисије за Балкан).
На конференцији је прочитано и писмо подршке које је др Даница Грујичић упутила организаторима скупа.

Обраћање Данице Грујичић:

Желим да поздравим све присутне медије и јавност, извињавам се што вам се обраћам на овај начин али због прелома ноге и заказаних операција на клиници спречена сам да будем физички присутна.

Да ли је могуће да у 21. веку у срцу Европе људи остају без лекова и без медицинске помоћи?! Да ли је могуће да због тога морају да се сазивају конференције за штампу и позивају људи добре воље да помогну?! Док се у свету праве апели да се помогне угроженим животињама, ми данас у 21. веку организујемо апел да се помогне људима јер остају без хране и лекова?! Да ли неко мисли да болест бира нацију и вероисповест?! Или да ће тиме што укине Србима могућност да се лече као људи решити своје политичке циљеве?!

Наравно да НЕ! Оне који су се некада бавили тероризмом а данас покушавају да буду политичари интересују једино лични интереси не добробит народа било да се тај народ зове српски или албански. Да ли је неко поставио питање међу Албанцима колико они болују, где се лече ти људи, на шта им личе болнице, ко им школује лекаре, колике су последице НАТО агресије међу њима? Или зарад личних интереса неколико криминалаца обичан народ мора да ћути и умире ћутке? Морам да истакнем да су здравствене последице осиромашеног уранијума и хемије још више угрозиле Албанце него нас. Те последице никада нису испитиване, нити су људи који су били изложени радијацији икада праћени. Деца која се данас разбољевају на Косову и Метохији нису дужна да буду таоци терориста. Нека се Албанци добро пресаберу и крену да утврђују колико их се разболело и умрло јер им нико није рекао какво се загађење догодило. Болесни Албанци са Косова и Метохије искључиво одлазе у болнице ван Косова и Метохије јер имају поверења у све лекаре осим својих и то је управо доказ где престаје политика а почињу реалне потребе људи за нормалним животом.

Напоменућу да је у последнњих пар месеци забрањено да на Косово и Метохију уђу спортисти, уметници и хуманитарци. Издвојићу пример Француза Арно Гујона, који је помоћ скупљену у Француској односио најугроженијима. Човек који се никада није бавио политиком нити давао политичке изјаве. Каквој будућности да се надају они који забрањују доброчинитеље а величају злочинце.

Овде се не ради о политици, ја нисам политичар и не бавим се дневном политиком, ја сам лекар и мој посао је да лечим људе, мојим колегама на Косову и Метохији је то ускраћено а нашем народу је ускраћено да буде излечен. Стање је јако тешко, болнице, домови здравља и апотеке остају без лекова. Србима, нарочито онима који живе у енклавама, је тешко да болесни долазе у централну Србију како би узели терапију. Искористићу прилику да позовем све људе добре воље да помогну угроженим људима у јужној српској покрајини јер је стање алармантно. Изузетно ми је драго да се Русија (као и обично без икакве велике помпе и рекламе) као прави и доказани пријатељ Србије одазвала позиву за помоћ. Лично, то сам и очекивала. Русија треба да буде пример како се помаже обесправљенима а све земље Европе треба да се угледају на њу, уместо што стварају лажне државе чији је једини циљ трговина дрогом и људима. Желим да помоћ оде у праве руке, онима којима је најпотребнија у угроженим местима. Позивам све искрене пријатеље Србије да помогну нашем народу о чијим правим, они који се највише декларативно залажу за људска права, уопште не мисле. Верујем да је ово само једна од првих акција које ће бити спроведене и да ће се у наредном периоду укључити још много људи и држава како би помогли најугроженијима.

 

 

Годишњица Руског кутка у Народној библиотеци “Стеван Сремац”

Posted by RHM on

На данашњи дан 17. децембра прошле, 2017. године, у Народној библиотеци „Стеван Сремац“ основан је Руски кутак. За годину дана деловања, донацијом је формиран фонд дивних књига и одржан низ тематских вечери. На свечаности поводом годишњице говорили су заменик градоначелника Милош Банђур, у име Руске хуманитарне мисије Бранимир Нешић, у име домаћина присутне је поздравила Соња Шуковић, директор Библиотеке. Звук руског мелоса донео је Вокални ансамбл Константин. Активностима Руског кутка, нишка библиотека афирмише идеју словенства и даје нови тон културној физиономији Града.

“Српско-руска мобилна клиника” обавила преко 600 прегледа у Средњебанатском округу

Posted by RHM on

Прегледима у граду Сечњу, у петак 14.12.2018. окончан је двонедељни пројекат Руске хуманитарне мисије, Средњебанатског управног округа и општина Житиште, Нова Црња и Сечањ. Заједнички српско-руски лекарски тимови у току дванаест радних дана обишли су 28 места ове три Банатске општине и прегледали преко 600 пацијената. Више од половине су били људи без здравствене заштите, тако да се може рећи да је и овога пута помоћ дошла онима, којима је била најпотребнија. Током прегледа дијагностиковано је 11 случајева тешких обољења, који су одмах упућени у адекватне установе секундарног и терцијалног нивоа. Мобилни лекарски тимови Домова здравља у Житишту, Црњи и Сечњу, заједно са руским колегама, предвођеним Др. Виктором Белинским, уз изузетан одзив становништва показали су да су овакви пројекти више него добро дошли у Србији, а његови резултати су такви, да се слободно може констатовати да је пројект превазишао очекивања.