На данашњи дан 17. децембра прошле, 2017. године, у Народној библиотеци „Стеван Сремац“ основан је Руски кутак. За годину дана деловања, донацијом је формиран фонд дивних књига и одржан низ тематских вечери. На свечаности поводом годишњице говорили су заменик градоначелника Милош Банђур, у име Руске хуманитарне мисије Бранимир Нешић, у име домаћина присутне је поздравила Соња Шуковић, директор Библиотеке. Звук руског мелоса донео је Вокални ансамбл Константин. Активностима Руског кутка, нишка библиотека афирмише идеју словенства и даје нови тон културној физиономији Града.

У четвртак 29. новембра 2018. са почетком у 18.00 сати, у Руском кутку Народне библиотеке „Стеван Сремац“ Ниш, биће одржано књижевно вече посвећено књижевнику и преводиоцу Миодрагу М. Пешићу. Кроз публикацију Драгане Типсаревић „Миодраг М. Пешић“ биће осветљен стваралачки опус овог значајног српског интелектуалца између два рата. Упоредо са превођењем великана руске књижевности, Пешић се бавио есејистичко-критичарским радом, уређивањем едиција и хроника, ангажовањем у књижевним удружењима. Траг раскошног библиотекара оставио је у краљевачкој Библиотеци „Стефан Првовенчани“. Систематски, ватрено, у стиху и метру оригинала дао је преводе најбољих руских песника: Жуковског, Пушкина, Љермонтова, Блока, а културна јавност и колеге додељују му титулу „Генералног конзула Сергеја Јесењина“.
О Миодрагу М. Пешићу говориће библиотекар-саветник Драгана Типсаревић, дугогодишњи директор Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ у Краљеву и лауреат награде за библиотекарство „Јанко Шафарик“ за 2018. годину.

Добро дошли!

У уторак 06. новембра 2018. године, у препуној сали КЦ Чукарица, у организацији Фондације РХМ, и уз подршку Секретаријата за културу Града Београда, Поште Србије и Руске хуманитарне мисије, одржан је концерт класичне музике „Журављи“. Пројекат и идеја одржавања овог концерта је настала као ди⁠ректна асоцијација на великог, недавно преминулог руског баритона Дмитрија Хворостовског. Његова интерптретација ове песме дагестанског песника Расула Гамзатова, а композитора Јана Френкеле, остаће дуго у ушима слушалаца. У знак сећања на њега концерт је обухватио најпознатија дела руске класичне песме, међу којима су предњачиле композиције Чајковског и Рахмањинова. Бравурнозним интерпретацијама примадоне Београдске опере Јасмине Трумбеташ-Петровић, и сјајним наступима тенора – Горана Шимпраге и сопрана – Марије Јелић, уз клавирску пратњу Зарифе Ал-заде и Мине Ристић, публици је дочарана сва лепота руске класичне музике.

Специјални гости Фондације РХМ на овом концерту су били ученици Гимназије у Косовској Каменици, који су по први пут имали прилику да уживо слушају дела руских музичких класика у извођењу наших еминентних уметника. Њима је овом приликом уручен поклон Руске хуманитарне мисије, комплет уџбеника руског језика за све ученике ове школе са Косова и Метохије.

  

У уторак 13. новембра 2018. у 18.00 сати у Руском кутку Народне библиотеке „Стеван Сремац“ у Нишу, одржаће се књижевно вече посвећено ванвременској поезији Александра Блока. О Александру Александровичу Блоку и његовој књижевности говориће проф. Милијана Митић и студенти Департмана за руски језик и књижевност Филозофског факултета у Нишу: Милан Стаменковић, Ивана Јовановић, Милена Максимовић и Миљана Младеновић.

Добро дошли!

У Руском кутку Народне библиотеке „Стеван Сремац” одржано је инспиративно предавање „Слике Европе у руској путописној књижевности” проф. др Андреја Митића, који је присутне повео на историјско–интелектуално путовање у Русију осветљавајући сва важна и чворновата места у раскошној прошлости Русије. Полазећи од дефиниције Европе као „система представа”, територије која се самодефинисала кроз тзв. феномен „другости”, проф. Митић подсетио је на стереотипе базиране на бинарним опозицијама (Рај – Исток, Ад – Запад), одржане до данас, при чему је напетост Европе и Русије истакао као вечно интригантну. Сусрет Русије са Европом Митић је описао као „некад болан, а некад мање болан”, не само физички већ и метафизички прелазак, који је нужно доносио ситне и крупне промене, попут осцилирања у духовном сензибилитету, поделе средњевековне свести на свето и огреховљено, позападничења у 18. веку, повратка „руској души” у 19. веку. Такође, дат је осврт најбитнијих путописа од првих записа – хожденија, преко путовања Петра Великог и извештаја дипломата, све до савременог доба. Присутнима је проф. Митић дао велики број корисних информација за даље истраживање ове широке теме и подстакао садржајну дискусију.